Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Mnogi su gradovi nalik na prolazne mladalačke strasti. Dovoljno je nekoliko dana da opiju svojom lepotom, ali zanos iščezne ubrzo nakon što se odmor završi. Da bi se stvorila ljubav, potrebno je trajanje.
Portugalski pesnik Fernando Pesoa (Fernando Pessoa) bio je zaljubljen u svoj rodni grad. Godine 1925. sakupio je njegove dragocenosti i ponosno ih predstavio u vodiču kroz Lisabon.
Iako su prošle godine i pojedina mesta su izgubila pređašnji izgled, lepota koju je Pesoa opisao ostala je netaknuta.
“Pred putnikom koji dolazi morem, čak i izdaleka, poput nekog prizora iz sna, uzdiže se Lisabon, jasno se ocrtavajući pod svetloplavim nebom koje sunce uveseljava svojim zlatom.”
Pesoa je postao simbol grada kome se toliko divio. Njegova statua postavljena je ispred kafea "A Brasileira", mesta gde je rado pisao uživajući uz cigaretu i gutljaj apsinta ili kafe
Pregršt zanimljivosti i prijatna klima magnet su za mnogobrojne šetače, ali veliki broj turista i mogućnost zarade nisu oteli dušu jednom od najposećenijih gradova Evope. Poznati žuti tramvaji i dalje su omiljeni način obilaska portugalske prestonice, bakalar se tradicionalno sprema na 365 načina, a fado je muzika uz koju se ranjeno srce leči.
Ako i u ovom deljenju imate sreće i u gradu ćete provesti nekoliko dana, imaćete dovoljno vremena da obiđete tvrđavu Svetog Đorđa (Castelo de São Jorge), smeštenu na vrh brda uz samu reku Težo (Tejo), Belem kulu (Torre de Belém), fudbalske stadione, raznolike restorane i klubove u jednom od najluđih kvartova, Bairo Alto (Bairro Alto).
Belemski toranj nekad je imao ulogu da štiti gradsku luku, a danas je jedna od najslikanijih građevina Lisabona
Ukoliko se vaš boravak u Lisabonu meri satima, ne propustite da upoznate raskoš njegovog najpoznatijeg trga. Oivičen morem sa jedne, i zaštićen zgradama sa druge strane, trg Komersio (Praça do Comércio) ima ulogu pažljivo ukrašene gradske kapije. Pre velikog zemljotresa koji je pogodio Lisabon 1755. godine i uništio njegov veći deo, bio je sedište kraljevske porodice i nosio je ime po palati koja se na njemu nalazila. Razoreni grad mnoge bi odveo u očaj, ali Markiz de Pombal (Marquês de Pombal) u nesreći je video priliku za obnovu. Terreiro do Paço postao je centar svih trgovačkih poslova, a uz promenjenu funkciju došlo je i novo ime.
Nekad je trg Komersio krasila kraljevska palata, danas su na njemu smeštene zgrade ministarstava
Ako sa trga poželite da nastavite ulicom Rua Augusta ka trgu Rosio (Praça do Rossio), na severnoj strani dočekaće vas veličanstveni Trijumfalni luk. Osim lepote, ovo kolosalno delo krase i mnogi simboli istorije grada: Vasko da Gama (Vasco da Gama), Markiz de Pombal, reke Douro i Težo…
Trijumfalni luk okuplja simbole istorije grada
Nešto dalje, u samom centru, na crnom, mermerom ukrašenom pločniku, smeštena je bronzana statua kralja koji je bio na vlasti u doba zemljotresa – Žozea I (José) na konju, a u gornjem desnom uglu nalazi se najstarija lisabonska kafeterija “Martinho de Arcada”.
Zahvaljujući statui kralja Žozea, Englezi trg često zovu Trg crnog konja
Nakon edukativne šetnje na red će doći umor. Zasladite se sušenim smokvama punjenim bademima i ne odustajte od istraživanja: da li su priče o lisabonskim klubovima zaista tačne?
Do sledećeg trga, Adeus!
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
