Mesto gde je sve počelo i odakle sve špansko potiče. Španski epicentar. Ovaj polukružni trg nije bio centralno mesto Madrida u XV veku, kao što je danas. Tada se nalazio na istočnoj granici grada. Trg je bio opasan bedemima koji su štitili današnju prestonicu Španije. Zid je imao vrata nad kojima je bilo nacrtano sunce. I zid i vrata su srušeni, ali naziv ovog mesta Puerta del Sol (Vrata Sunca) je ostao.
Ovo mesto je dobilo titulu polazne tačke Madrida, upravo zato što se odavde račvaju svi najbitniji putevi Španije. Kao dokaz i uverenje na asfaltu je 1950. godine uklesana ploča koja predstavlja tačku nultog kilometra. Posle šeztdeset godina zamenjena je novom.
Madriđani mogu mirno da spavaju zato što ih njihova medvedica čuva. Snagu skuplja neprestano jedući jagode. Građani su joj zahvalni, pa je svakodnevno posećuju na trgu Puerta del Sol. Ova bronzana ženka medveda krasi i grb grada. Spomenik se lokalno zove “El Oso y El Madroño” (Medved i jagoda drvo). Zbog naziva se već dugo diskutuje da li Madrid ima zaštitnika ili pak zaštitnicu. Kako god bilo, oduvek se znalo da ova životinja simbolizuje plodnost španske zemlje, a drvo se vezivalo za aristokratiju. Očigledno je da prestonica koren reči imena “krade” od jagoda drveta (Madroño, Madrid).
Medvedica se sa svojih 20 tona čak i “selila”. Sada je na prvobitnom mestu u istočnom delu trga, ispod popularne svetleće reklame “Tío Pepe”. Neko vreme se nalazila prekoputa zgrade Pošte.
Još u XVIII veku francuski arhitekta Žak Market (Jacques Marquet) projektovao je zgradu u koju će jednom godišnje na 12 sekundi biti uprt pogled svakog stanovnika Španije. Ovo zdanje je prvenstveno bila pošta, pa je i dan-danas tako nazivaju – Real Casa de Correos. U XIX veku postaje sedište Ministarstva unutrašnjih poslova. Pod diktaturom Franka Fransiska (Francisco Franco) služila je kao štab bezbednosne policije. Dok se danas tu odvijaju svi regionalni poslovi kao i u svakoj drugoj zgradi Vlade.
Pošta, koja je najstarija zgrada na ovom mestu, za stoti rođendan dobija sat koji s ponosom “kači” na toranj. I posle sto godina postaje sat po kome se odbrojavaju poslednje sekunde godine. Od tada se tradicionalno sa prvog kanala španske nacionalne televizije (TVE) prenosi osvetljeni časovnik čije kazaljke svi Španci pomno prate. Sede ispred televizora sa dvanaest grozdova u ruci i kako koji sekund prođe tako gutaju svaki grozd jedan za drugim.
Trg nadgledaju i jedna dama i kralj. Gvozdeni kralj na konju deluje kao da je namerio da u najbržem trku skoči sa visine od devet metara i sruši zgradu pošte. Reč je o kralju Karlosu III (Carlos III) koga su meštani nazivali gradonačelnikom Madrida zbog njegovih velikih ulaganja u grad.
Na drugom delu trga nalazi se Venera ili kako je drugačije nazivaju Diana koja lovi, uzdignuta na ovalnom mermernom stubu. Dok se njena statua zove Mariblanka (La Mariblanca). Ovo je reprodukcija, a original je smešten u Gradskom muzeju. Pre nego što se Venera ovde “ušuškala”, fontana je osvežavala prolaznike.
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.