Utisak koji jedan Evropljanin ima kada se nađe prvi put u Americi, verovatno je nalik onome koji bi imali mali zeleni kada bi nam došli u goste. A onda, umesto ratluka kao poklon, poneli koren ciklame (da dodam, otrovan).
Ipak, pored pustinja, ogromnih planina i pustinja u jednom pakovanju, nezamislivo širokih ulica i manjka trotoara, dobar lek za nostalgiju našao bi baš u San Francisku, najevropskijem, ali i jednom od najprepoznatljivijih gradova američkog kontinenta.
Brda koja kolima ne daju preko 40 km/h (setite se filmova u kojima kadilaci poskaču kao skakavci u proleće), mladi ljudi na ulicama (sedamdesete nisu zlatne godine za šetnju asfaltiranim talasima), most Golden Gejt (Golden Gate), ozloglašeni Alkatraz (Alcatraz), Silikonska dolina (Silicon Valley), od koje je Strahinjića bana uzela samo silikon, i Kineska četvrt (Chinatown), najveća izvan Azije, zanimljivosti su koje nećete zaobići, ali puls ovog čudesnog grada najbolje ćete osetiti na trgu Union Square, mestu koje je stalno u pokretu.
Union Square poznat je po čestim uličnim predstavama i koncertima, a zimi se pretvara u klizalište
Kada je trg završen i zvanično otvoren za javnost 1850. godine, prvi gradonačelnik nije mogao ni da nasluti da će njegova oaza mira već početkom novog veka dobiti potpuno novo lice.
Trg Unije, nazvan po mitinzima koji su se na njemu održavali tokom Građanskog rata, danas je raj za sve one kojima je životni moto Shop until you drop. Sa Mejsijevom (Macy’s) zgradom na tronu, svoje mesto u trgovačkom raju, među mnogima, našli su i Louis Vuitton, Gucci, Chanel, Cartier, Tiffany & Co. i Marc Jacobs, ali i oni nešto pristupačniji običnim smrtnicima. Omiljeni brendovi na nekoliko spratova brzinom svetlosti napuniće vaše kese i isprazniti džep. (Ukoliko i posle toga ne osetite nikakvo kajanje, čim se vratite kući, obratite se psihologu.)
Mejsijeva zgrada zauzima centar trga
Ako ste se setili zlatne rezerve ušivene u neki džep koji niste ni znali da imate, osvežite još jedno čulo i ručajte u restoranima koji bi smeli da ugoste i najzahtevniju klijentelu.
Oni nešto manje finansijski srećni mogu da nastave šetnju, jer čuda nikad nije dosta. Dovoljno je da pronađete savršenu klupicu u parku i posmatrate hiljade raznolikih turista koji se mimoilaze kao u metrou, obiđete upečatljivi korintski stub sa boginjom pobede na vrhu, spomenik podignut Džordžu Djuiu (George Dewey), u čast pobede izvojevane u Američko-Španskom ratu, oslikana srca kojima se grad ponosi od 2004. godine, ili uđete u hol nekih od najprestižnijih hotela. Srećom, lepota ne može da se ukrade.
Od 2004. na trgu su postavljena srca koja oslikavaju razni umetnici, da bi ih posle prodali, a sakupljeni novac dali u dobrotvorne svrhe
Umetničke duše beg od realnosti potražiće u širokom repertoaru čuvenih pozorišta, a upravo na trgu na dan predstave, kartu mogu naći po povoljnijoj ceni. Romantičari za ruku neka uhvate drugu polovinu svoje duše i uskoče u stari tramvaj, cable car, i uživaju u vožnji stojeći na stepeniku van kabine, slobodni da razgledaju grad i razmene poneki poljubac.
See you soon
Izvori fotografija: pachd.com, city-data.com, thepictureden.tumblr.
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
