Ritam jedne zemlje uvek prvo osluškujemo u njenoj prestonici, uvereni da poput srčanog mišića snagu i energiju neumorno ispumpava u najdalje delove organizma. Ako se ponekad odamo nepoverenju i odlučimo da to proverimo, obično zateknemo sve ono što nismo očekivali.
Na samom jugu, između Belgije i Nemačke, brdoviti Mastriht stvara nešto drugačiju sliku o Holandiji.
Jedan od njenih najstarijih gradova istovremeno priča o prošlosti i usmerava ka vremenu koje dolazi. Ime koje u prevodu znači “prelaz preko reke Mas”, vekovima stare građevine, kaldrmom pokrivene ulice i arheološka nalazišta podsećaju na bitke koje je grad pretrpeo i razne narode koji su ginuli za još jednu stratešku poziciju. S druge strane, muzeji, kao što je Bonefanten, mnogobrojne galerije, univerziteti i čuveni Mastrihtski ugovor, koji je obeležio začetak Evropske unije, govore jezikom modernog društva.
U preseku skupova starog i novog našao se najpoznatiji trg Mastrihta – Vrijthof, nezvanično omiljeno gradsko mesto za sastajanje. Bilo da posle višesatnog amaterskog obilaženja turističih kutaka odlučite da predahnete, i poput nekog slavnog vojskovođe razmišljate o najboljem mestu koje bi trebalo zauzeti, ili ste zbog jednog od mnogobrojnih festivala astronomski precizno predvideli vreme kada treba da dođete, prelepe terase na istočnoj strani trga ponudiće vam rešenje. Dok pijuckate svoju kafu, ili bilo koje drugo piće koje je za vas božanski nektar, imaćete priliku da se divite legendarnim građevinama s druge strane trga.
Bazilika Svetog Servatijusa (Sint-Servaasbasiliek), izgrađena na grobu sveca po kome je dobila ime, još od 14. veka privlači hodočasnike širom sveta, a nešto manje ljubitelje čuda opčinjava lepotom svojstvenoj romaničkoj arhitekturi.
Nedaleko od nje se Crkva Svetog Jovana (Sint Janskerk) u gotičkom stilu ističe 70 m crvenim tornjem, koji poput odanog vojnika nadgleda grad. Među lokalnim stanovništvom dve predstavnice religije poznate su kao “Raj i Pakao”, a puteljak između njih nazivaju “Čistilište”.
Južnu stranu trga zauzima nekadašnji Muzej španske vlade (Spaans Gouvernement), danas Muzej Virjthofa (Museum aan het Vrijthof). Smeštena u jednu od najstarijih građanskih kuća, ta riznica nameštaja, slika i keramike iz 17. i 18. veka zaslužuje sat-dva vaše pažnje.
Lista predloga verovatno je slične dužine kao Deda Mrazov spisak igračaka, pa ako ste za obilazak Matrihta odvojili jedan dan, razmislite ponovo. Možda niste hodočasnik, ali ćete u njemu sigurno naći svoje omiljeno čudo.
Do sledećeg trga,
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.