Ako ste čitali neki od tekstova bloga “Trudnoća je dar“, mogli ste da shvatite moj generalni stav o roditeljstvu. To je: “Intuicija majke je neprikosnovena”. Ili, malo drugačije rečeno- oni koji ne žive sa vama, ili vas ne poznaju toliko, a sebi dopuštaju olako davanje saveta o roditeljstvu ili načinu vašeg života, najčešće nisu u pravu. Današnja tema meni i nije toliko bliska, jer se na nalazim u toj situaciji, ali ću se svakako njome pozabaviti u ovom tekstu. A to je- ljubimci i trudnoća. Kada ostanete u drugom stanju, a imate kućnog ljubimca, ili ljubimce, šta raditi sa njima? Oni su sigurno kao članovi porodice. Okolina verovatno reaguje ovako: “Mačka u blizini trudnice ili bebe? To ne može nikako! Dobićeš toksoplazmozu, ženo!!! Izbacite mačku što pre napolje!”. Ili: “Pseće dlake u blizini bebe? Nečuveno!” Ukoliko imate ljubimce, sigurno ste ovakve ili slične komentare čuli… Ali okolina nije u vašoj koži. Da li u istoj kući mogu mirno da obitavaju trudnice, a potom i bebe sa ljubimcima? Malo sam se raspitivala, i odgovor je- definitivno da! Poznajem mnogo žena koje su uživale u trudnoći uz svoje ljubimce. Životinje imaju poseban instinkt, pa mogu da osete trudnoću svojih gazdarica, i pre nego što su one toga svesne. I, najčešće se ponašaju zaštitnički i prema stomacima trudnica, i prema bebama kada se rode. I, zaista je činjenica, da deca koja rastu uz ljubimce, budu boljeg imuniteta. Takodje budu slobodnija, i zaista je divno kada vidite malo dete koje se ne boji životinja, već je potpuno slobodno.
