Posao koji donosi “titula” majke je zaista nepresušan. U to se uveravam skoro svakoga dana. Stalno neka nova briga… Da li će beba podrignuti, grčevi, spavanje, zubi… I došli smo do vrtića. Mnogo žena me pitalo za mišljenje – kada je najbolje vreme za polazak deteta u vrtić, kako dete pripremiti i prilagoditi, da li treba da osećamo krivicu što ih šaljemo u vrtić… Ja, kao i uvek, mogu da ispričam svoju priču…
Đurađa sam poslala u vrtić sa 2 godine i 2 meseca. Rosa je tada imala 4 meseca i zaista sam brojala dane do njegovog polaska, jer mi je bilo prenaporno. Onda sam počela da razmišljam – šta ako on shvati kao da ga guram od sebe? Ja njega ostavljam sa drugim ženama i vraćam se bebi… Međutim, razum je nadvladao kod mene. Pripremala sam ga sigurno dva meseca. Stalno sam mu pričala da ide da se igra i druži, da je vrtić igraonica, i da će se lepo zabavljati tamo. I zaista, nije bilo nikakvih problema prve dve nedelje. I meni je bilo lakše kada vidim da ga vaspitačice grle i budu zaista nežne prema njemu. Griža savesti me skroz pustila posle mesec dana, kada je skroz progovorio, i počeo da ide na nošu. Napredak je bio neverovatan! U roku od dva meseca od polaska u vrtić je skinuo pelene, i već recitovao pesmice. Ja bih rekla da je savršeno vreme za polazak u vrtić – dve godine. Možda se neko sa mnom ne bi složio, ali znate da ja imam teoriju kako su sva deca različita, tako da je samim tim, sve individualno.
