Mnogo mama mi piše, u poslednje vreme. Pitaju me kakva je moja organizacija, kako postižem sve sa troje dece, šta su mi prioriteti, da li mi je potrebna pomoć…
Moram odmah da kažem- ja svoj život ne smatram “organizovanim”. Uzmimo za primer ovaj trenutak- uspavala sam dvoje starijih, ali beba nikako da zaspi. Muče je zubi, stalno bi da sisa. Dakle, ovaj blog je napisan jednom rukom jer je Neva u drugoj i pokušava da dohvati sve sa stola… To je moja organizacija/ dezorganizacija. Ne možete ni da zamišljate kako će vam dan ili bilo šta u životu izgledati, jer nikad ne bude kako ste vi planirali. Mame ne treba da budu dobre u planiranju već u snalaženju u datoj situaciji i privikavanju na nju. Ja sam jedna od onih srećnica koje imaju pomoć muža i baba. Ali mislim da to nije poenta. Meni je važno da sam sa svojom decom. Da ih svo troje izvedem u park, u šetnju, igraonicu. Kada sam uspela troje da rodim, trebalo bi da znam i da se brinem o njima. Jeste malo naporno, al’ ja sam im mama… Vidim da ima mnogo mama sa troje koje sve to uspevaju, znači moguće je!
