Mene su, pre nego što sam se prvi put porodila, mnogo naplašili pričom o grčevima. Izmedju ostalog, znala sam šta je moja kuma prolazila sa svojim trećim detetom- beba joj je neprestano plakala dve nedelje. Žena je htela da poludi. Mislila sam da sve bebe, kao i njihove mame prolaze kroz pakao prva tri meseca upravo zbog grčeva. I zaista sam se pripremila na to. Da neću imati svoj život, da neću spavati, i da će mi beba stalno plakati zbog grčeva. Malo mi je bilo lakše jer sam negde pročitala da grčevi ne bole bebe. Već da je to nešto što im je novo i da ih zato plaši. Kasnije sam uvidela da to baš i nije tačno, jer na bebi vidite kako se grči i plače, a onda se opusti i smiri. Kako god, bila sam spremna na sve. Mojima su, kod svo troje, grčevi počeli, čini mi se u porodilištu, ako je to uopšte moguće. Ali, moram priznati, stvarno nije bilo strašno. Imali su grčeve možda po nedelju dana. Dešavalo se obično popodne ili predveče, i plakali bi, po dva, tri sata. Mnogo nam je pomagao termofor, kojim smo grejali stomačiće, kao i brundav glas mog muža. On bi ih postavio na svoj stomak i mumlao. I, nekim čudom, da li zbog mumlanja ili njegove umirujuće energije, oni bi se smirivali. Koristili smo, više preventivno, probiotik kapi za bebe. Mislim da je za grčeve, kao i za većinu ,,boljki’’ kod beba, najbitnije da ste vi smireni. Da vi ne izgubite razum, već da shvatite da se to malo stvorenje ne ,,dere’’ iz besa ili jer je bezobrazno, već da ste mu potrebni, i da mora da oseti vašu energiju, i da se oseti sigurno.
