Kada neko postane mama, ceo svet ti se svede na tu jednu, najvažniju i najživotniju reč. To što sam postala mama, pa čak tri puta je za mene ceo svet i moj smisao. Verujem da mnogo mama misli tako, to je prosto prirodno. Ali ako odemo malo unazad, i mislimo o periodu pre rođenja naše dece, šta smo tada bile? Mnogo toga – ćerke, sestre, drugarice, karijeristi, profesionlaci, lepotice… Ili samo žene. E tu je poenta – da li se time što smo postale mame sve briše? Ja verujem da čovek sam sebi bira sudbinu, nešto slično kao odevnu kombinaciju za dan. Da li ću danas obući patike i trenerku, vezati kosu u frizuru “kako god”, ili ću obući haljinu i štikle…. Malo sam banalizovala, ali mislim da svaka mama ne može i ne sme da izbriše sve drugo iz svog prethodnog života što je volela, svoje rituale, druge drge ljude i odnose… Naravno, kada dođe beba, sve se menja. Ali ja bih rekla, sve se upotpunjuje. Ne možete sve baš isto da radite kao i ranije, kompromisi moraju da postoje, ali to što ste žena mora da se zadrži i dalje postoji u vašim životima. Jer samo ako ste pozitivni, ispunjeni i zadovoljni, prenosićete pozitivnu energiju i svom detetu.
Ja volim da su moja deca što više uz mene… To znači, idu sa mnom kod frizera, na kafu sa drugaricama, ponekad i na posao… To je meni upotpunjen i obogaćen život. Da, realno, nekada mislim da ću poludeti, ali valjda sam od života prihvatila ulogu trostruke majke, i samo ušla u nju sa svim navikama koje sam ranije imala… Ja bih rekla da sam sada bolja verzija sebe od pre pet godina…
