Svako od nas ima svoju priču. I svaka od tih priča je posebna i neponovljiva. Ma koliko nečiji život bio monoton i nama totalno neinteresantan, njegova priča je vrlo svojstvena, a samim tim neprocenjiva. Iz dana u dan se te naše priče prepliću, praveći uniju skupa. Utičući jedna na drugu, mi postajemo učesnici, nemi posmatrači ili pripovedači u tuđim pričama, dok u našoj nakratko gostuje neko drugi…
Veoma je važno da znamo koja je priča naša, mada ne smemo da zanemarimo i ostavimo prostora za tuđe priče. Koliko god naša bila ispunjena, zabavna i uzbudljiva, bez onih drugih je usamljena, a samim tim nepostojeća. Ne postoji tako dobar pripovedač koji će umeti našu priču da nastavi ili makar jedan njen deo usadi u svoju i na taj način joj produžiti rok trajanja.
Nikada od drugih ne tražite da vam pričaju svoju priču, jer je mali broj onih koji to vole da rade, a oni koji su voljni da je podele sa vama, najverovatnije će vam prepričati tuđu ili imaginarnu, onakvu kakvu bi želeli da u stvari imaju.
Pažljivo posmatrajte lica tih ljudi i videćete dobar deo priče. Strpljivo ih slušajte dok govore i eto još jednog od mnoštva delova slagalice. Ako propratite reakcije tih ljudi dok pričate svoju priču, dobićete skoro kompletnu sliku.
Međutim, postoji i priča koja nema početak
Svaki novi dan je kao list dnevnika. Samo jedna od ispisanih stranica u neobjavljenom, ali nagrađivanom romanu. Nižući poglavlja, dobijamo fantastičan roman sa opširnom pričom koji najverovatnije niko nikada neće pročitati, ali to nikako ne umanjuje njegovu vrednost i svrsishodnost. Njegov autor je ponekad gostovao u tuđim pričama i delovima romana, a svojim je dodirima karakteristično obeležio… Normalno je da svaka priča ima početak, razradu, kulminaciju, rasplet i epilog. Iz svoje priče ne može tek tako da se pobegne. Postoji mogućnost da neko počne da priča drugu, tuđu priču, ali to bude kratkog daha. Svakoga od nas priča prati iz časa u čas, iz dana u novi dan, ostavljajući nam mogućnost da je prekrajamo, krpimo, doštrikavamo, svakim novim treptajem i uzdahom, pa je od velike važnosti uložiti sav svoj trud i napisati najbolju moguću priču kako god znali i umeli.
Međutim, postoji i priča koja nema početak. Nema razradu, kulminaciju, rasplet i epilog. Čak nema ni kraj. Njeni listovi su stranice neke druge priče. Shvatate da je i vaša priča stranica u toj velikoj. Bez obzira na to koliko je vaša priča vesela i bezbrižna ili možda potpuno monotona – kako god da u vašim očima izgleda, ona ima svoje mesto i ogroman uticaj. Kroz tu veliku, vaša, kako god da je doživljavate, gubi početak i ne dobija kraj. Zauvek ostaje samo jedna od stranica u beskonačnoj priči.
Trudite se da budete što bolji slušalac, pripovedanje onda navire samo…
Lutka Lutka Bgd– Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
