Dozvoljeno ti je da brineš i da izražavaš svoju pažnju i da izlaziš u susret osobama do kojih ti je stalo. Oni što su ti rekli da si previše “lepljiva” da tvoja pažnja i ljubav guše i da čoveku treba da može slobodno da diše i da se opusti, bez tvog “lebdenja” nad njim, nisu baš osobe koje su kompetentne da daju dijagnoze, jer verovatno imaju sopstvene. Recimo “strah od bliskost”“, “emotivna nedostupnost”, “neodgovornost”…
Možda hodaš duž granica voljene osobe (i bliskih ljudi), kao po jajima, a ipak ti nekako uspeva da porazbijaš ta jaja i da te ukore zbog gaženja granica. Možda si čula da si nametljiva, da uhodiš, juriš za nekim, da te prosto ima previše i šta ti to uopšte hoćeš?! Možda si previše puta bila iskrena, otvorena, neposredna i završila sa slomljenim srcem i osećanjem da si izdana, iskorišćena, odbačena. Da niko ne ceni sve ono što daješ i činiš. Kad izvedeš takav zaključak i pomisliš da treba da se zaštitiš, prva sledeća pomisao je da treba manje da daješ. Da ograničiš svoja osećanja na male porcije, koje ćeš deliti isključivo prema zasluzi. Jer izgleda da tako drugi rade, da se niko ne rasipa velikodušnošću, nežnošću, prisutnošću i izlaženjem u susret. Nema ti druge nego da budeš sebična, kao što su ostali, iako to nije prirodno za tebe, jer ti uživaš u davanju i najsrećnija si kad možeš da se razbacuješ.
To je zato što imaš šta da daš, pa i da razbacaš okolo svima (zaslužnima i nezaslužnima) i da imaš još za davanje. Drugi nisu tako bogati. Ako daju deo sebe, uplaše se da će ostati bez tog dela sebe. Nisu otkrili tajnu davanja – što se više daješ, to te više ima za davanje.
Ali, istina je bolna, kao i obično i surova u svojoj realnosti. Kada stalno i dugo daješ nekome ko rado prima, ali ne uzvraća, pre ili kasnije dođe trenutak da počneš da razmatraš kritički taj odnos. Jer osećaš da ga ti sama nosiš i održavaš i da drugoj osobi ne da nije stalo koliko i tebi, nego joj možda uopšte nije stalo. Što bi se neko imalo trudio, kad si ti rado preuzela na sebe sav trud? Samo što to za tebe nije trud, nego potreba da se izraziš, da ispoljiš bogatstvo svog bića. Istina je da ćeš postati vrlo tužna i razočarana, jer drugi slabo poznaju radost davanja, pa možda nisi ni imala dovoljno prilike da sama upoznaš radost primanja. Uvek si svakog preduhitrila i dala sve što traži i još pride – mnogo više nego što mu treba.
