“Ja čekao sam neki novi dan
I čekao sam neku toplu noć
čekao sam proleće
da me odnese
I čekao sam da sa neba padneš ti
I baš na tome mestu budem ja
čekao sam ko zna šta
da me odnese…”
Golicljivo iščekivanje… nepoznato i intrigantno, njime čačnuta zainteresovanost.
Budi moja inspiracija! Vodi me kroz mirisne noći nasmejanu i toplu… obasipaj poljupcima onda kada si daleko, daj mi da osetim svoje prste ukopane u tvoja ramena, dok bura lomi grad.
Osetila je povezanost, njegovo prisustvo… iako ga nije poznavala. Nekom vrcavom strelom koincidencije našla se za njegovim stolom te noći. Nekoliko razmenjenih rečenica, što iz učtivosti, što iz hemije koja je probijala zvučni zid, broj telefona, kako to danas ide, neko bi pomislio sutra u isto vreme pomeraće Nijagarine vodopade sve do Norveške. Rekoh, koincidencije, od jedne iste takve noći prošli su meseci ili čak pola godine, ne sećam se više.
Ono kada neko postoji, ali ne u tvom životu, juriš za svojim srećama, danima, jutrima i paralelno postojite, neometano, baš kao što milijarde nas hara ovom užarenom zemaljskom kuglom.
Ova priča je, zapravo, o drugom, promašenom čoveku, o nesuđenoj ljubavi, o ljubavnicima koji savršeno traju ali se ne pomeraju sa mrtve tačke. Implicira pasivnost. Ljubav je bezuslovno davanje, ljubav je želja. U današnjoj promašenoj priči nije važno ko je dodavao začine, a ko razređivao vodom – čorba nikako nije uspevala da proključa.
Kada se jedan bori, kada se daje, a drugi samo upija i parazitira ne dobijamo ništa više od pantljičare. Uzima, ništa zauzvrat ne daje, a domaćina prazni, šteti.
Zašto, čemu?
Koji pasus iznad i dalje leluja ona intrigantnost, zainteresovanost i noći obojene bojom.
Kada sam bila mala jela sam voće samo kod komšinice (‘de znam, valjda mi bilo slađe), kod kuće samo ako, na primer bananu umočim u pesak… Kuc-kuc, dobar dan, sada mi je 25 godina, dobila sam pesak bez kamate, i to ’ajde da je neki beli sa obala Majamija, nego mi guli ljubav, osušuje emocije, a komšinica i dalje nudi nar jedre, crvene boje, koji me zove – “… ali ipak, ti postojiš.”
Da li to znači da traćim vreme parazitirajući u svojoj kući? Da li treba ostaviti plandovanje i preseliti se kod komšinice, prigrliti sreću?
Naša kuća je naša sreća. Zašto parazit samo priča kako on to zapravo nije, kada i dalje samo parazitira…?
Budi svoj i kao takav moj.
Pa dobro, srce, je l’ to mnogo?
***
Na današnjem meniju pola kile junetine, reš prepečenih bataka, fine i uglađene elegancije, britkog jezika i kokosovog mleka. Može?
Spisateljica velikog srca i još većeg, pretpostavljam, ormara za šešire – Isidora Bjelica u jednostavnom galantnom stilu, kao i uvek.
Začinite priču letnjim rukavicama
Diva Jelena Karleuša se i ovog puta izdvojila od svojih kolega sa estrade, poklonivši jednom maturantu zanimljiv poklon. Ko je najveća faca? Onaj koji dolazi sa JK, give it to me, baby!
Pogledajte vi ovu ljubav... Drago mi je što sam ovom divnom mladom čoveku ispunila san... Pamtiće maturu
Pamela Anderson (Pamela Anderson) odoleva vremenu. Gravitacija? Ma jok. Ovome ni plastični hirurzi ne odolevaju!
photo by Mario Testino za “Vogue Brazil”
Ili ovakva? Mijau!
“Vogue Brazil”
Oče naš, koji si na nebesima. Ivan Ivanović.
Amin
Hajdi Klum (Heidi Klum), jesi li to ti? Mlado, mlado, mlado i zeleno.
Pogled na prošlost
Stefan Kapičić, vickasto kao i uvek, deli savršen savet kako da se izborite sa pozivima sa prikrivenog broja. Lično ću morati da primenim. Oduševljena.
Yes, I will
Dopada li vam se Kajin izbor? Kožna jakna za svaku priliku.
Makin luv
Ana Štajdohar je tvitnula nešto iz davnina i u jednom komentaru objasnila.
Dobra žena zna gde joj je mesto, a loša kako da bude srećna
Ana Milošević, diplomirana novinarka, igra glavnu 24-časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
