Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Air Max revolucija uz the Spot

U agoniji apatije

U agoniji apatije

U danima kada vaskolika svetska civilizacija tradicionalno tumara hodnicima postpraznične depresije, bavimo se novom omiljenom disciplinom savremenog društva – sumiranjem. A domaća (n)ovogodišnja konkurencija – veća od života! Od najnovijih izjava sa samog vrha kulturne elite koje akrobatski balansiraju na ivici smisla, do muzičkih ostvarenja koja ozbiljno zadiru u paranormalno – kakvim smo zatečeni u fotofinišu upokojene 2011. Taman kada su i optimisti među nama poverovali da smo kolektivno aterirali na samo dno, najuporniji su uzorali prvu brazdu. Ostaje samo da navijamo za istinitost naučne teze o zakrivljenosti svemira – možda se tako, u linearnoj budućnosti, pridružimo nekim srećnijim narodima na površini. Zbunjeni? Polako, tek ćete biti.

Posrnuli domaći establišment kao izvor posebnih emocija na stranu – čini mi se da je godinu dana starija (ne nužno i mudrija) Srbija opasana zidom iluzija već tradicionalno nespremno proklizala u godinu nove rezignacije nad svakodnevnim izazovima. Još je jedan panonski mornar davno primetio da ovde “caruje virus apatije”. Hm, apatija je čudna zverka, ali u našoj nedavno demokratizovanoj zemlji i u narodu maltene dezorijentisanom naprasnim dijapazonom koliko-toliko suvislih izbora, apatija se odomaćila i postala prepoznatljiv brend.

Sa improvizovanih privatnih bina višemilionskog geta u koncentričnim krugovima godinama se širi reciklirana glomazna retorika malih ljudi: sistem vrednosti niveliše genija i idiota, sistem vrednosti uvek favorizuje Onog Koji Nisam Ja, sistem vrednosti je ogrezao u materijalizam i gazi sve granice ljudskosti. Odgovornost je ovde postala nepristojna reč, lansirana u orbitu prostorno i vremenski. Na svakom ćošku vokalni solisti nostalgično uzdišu za nekim fantomskim vremenima kada je život bio “kao san”, ukoliko bi ga čovek – uzimajući u obzir okolnosti – imao, formalno i statistički. Grlati glasnogovornici nacije neretko uspevaju da u meni rečima kao olovom pogase sva svetla i učine da se osetim kao opkoljena zidovima strave i agonije.

U društvu koje nepopravljivo neguje kulturu gorostasne Žrtve, kolektivna krivica je zapravo samo impresivan broj pojedinačnih. Ali sindrom kolektivne krivice ustupio je izgleda mesto kolektivnom besvesnom – tako pasionirani konzumenti Prve srpske ružičaste srećne televizije i sličnih sadržaja, brižljivo negujući svoje slepilo posrću trezni, bezvredni i neupotrebljivi. Društvo, gde svaki vlasnik lične karte ima potrebu da pesnicom izrazi svoj frustrirani neslagajući stav, a svako ko je podigao glas nezadovoljstva oseća da je obukao pancir protiv svake odgovornosti – nezadrživo gravitira u rikverc, zaraženo besnilom apatije. Zaista, prosečan Balkanac skončaće ruku uprtih u nebo umesto prema grani koja mu se nadvija nad glavom dok ošamućen čuči u ambisu. Njegova ambicija seže taman dotle da perfektno ovlada umetnošću sastavljanja kraja s krajem. Šampioni preživljavanja okupljaju se potom na virtuelnim deponijama neumorno vodeći večitu “borbu za bolje sutra” – zvučno, ali deklarativno.

Slika za tekst1 U agoniji apatije

"Usuditi se: to je cena napretka" – Viktor Igo

Neki ljudi su mladi i samo to, a neki nisu mladi i ništa više – no izgleda da su neki životi jednostavno stvoreni da budu protraćeni. Ipak, otrežnjenje po pravilu naiđe kada shvatiš da te iz ogledala odavno vreba neki daleko stariji Ti, a tvoja lična Galerija životnih pokušaja ne može da se pohvali bogatim asortimanom. Možda je vreme za hazarderske iskorake. Zato što se život dešava ovde i sada. Ne od sutra, ne od Nove godine, ne posle… Specijalizacije i posla iz snova. Ovde je. I ako samo trepneš – sve ćeš propustiti. A uspeh? Za uspehom uzalud tragaš, jer on sam pronalazi ljude koji ga zaslužuju.


Hristina Stojiljković je student Fakulteta političkih nauka i racionalna plavuša koja se u životu vodi principom dostojanstva po svaku cenu, dok razočaranja krije u senci blistavog osmeha. Prezir koji oseća prema bahatosti preti da se pretvori u patologiju. Nikada se neće odreći ambicija i ženstvenosti na vrtoglavim četrnaesticama.

Editors choice