Kažu da prva ljubav zaborava nema, ali ja se svoje prve ljubavi ne sećam. Ne sećam se ni druge. Kako se to uopšte računa? Da li da počnem da brojim od prvog klinca zbog koga su mi se zacrveneli obrazi, ili od prvog koji mi je žvakao usne, a i ja njemu? Ili možda od prvog dečka pred kojim sam raširila noge? Iskreno, ne sećam se nijednog od navedenih (ovog poslednjeg sam namerno zaboravila). Nije sad da se hvalim da ih je bilo toliko da nisam uspela da ih popamtim, nego ni sama ne znam šta da mislim.
Svašta se u mom životu prošvercovalo kao ljubav
Svašta se u mom životu do sada prošvercovalo kao neka ljubav, ali sada kad uzmem da pravim neki emotivni bilans uspeha, vidim da nemam šta ni da saberem ni da oduzmem. Sada mi deluje da ništa od svega toga nije bilo dovoljno vredno niti lepo da zaslužuje da kažem: “Eto, to je bila ljubav.”. Kako se klasifikuju sve mladalačke iluzije, pogrešne procene, propali pokušaji, lične greške i porazi? Ja mislim da to nije za fioku sa nalepnicom na kojoj piše “ljubav”.
