Jednom je neki stariji čovek pričao svom prijatelju kako je ostao bez svoje supruge. Jednog je dana klečao pored njenog kreveta, dok je umirala, držao je njenu uvelu i krhku šaku u svojoj uveloj i krhkoj šaci. Iako je bio obuzet beskrajnim bolom, u tom trenutku on je shvatio da je zaista u životu sa njom proživeo jednu pravu ljubav. Kada ljudi ostanu jedno pored drugog dok gube sve što su ikada imali – i mladost, i lepotu, i strast, i na kraju i život – onda mogu biti sigurni da nisu potrošili svoja srca uzalud.
Prethodne tekstove iz serijala “U društvu sa Ninom” možete pročitati ovde.
Nina ima previše godina da bi bila devojka, ali premalo da bi bila žena, zato sebe smatra damom u najlepšim godinama. Psuje, grebe, namiguje, pravi se fina – prilagođava se svakoj situaciji. Veruje da je bolje nemati ništa, nego imati bilo šta.
