Valter Gropijus (Walter Gropius) (1883-1969), nemački arhitekta, predavač i dugogodišnji direktor umetničke škole “Bauhaus”, pripada grupi začetnika moderne arhitekture. Jedan od njegovih projekata bila je porodična kuća u Linkolnu, država Masačusets. “Kuća Gropijus”, kako je i danas poznata, značajna je po tome što je uvela neke nove ideje u arhitekturu Nove Engleske, ali je i kako je i sam Gropijus rekao, apsorbovala i zanimljivosti tamošnje tradicije. Ovo je ujedno bio i prvi ostvareni projekat koji je Gropijus radio u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Kuća Gropijus” bila je Gropijusov dom od 1938. godine kada je i sagrađena, pa sve do njegove smrti 1969. godine. Danas je ova kuća istorijska znamenitost i zahvaljujući “Udruženju za očuvanje nacionalnog blaga Amerike”, održavana je u dobrom stanju i sačuvana u potpunosti.
Ono što je već na prvi pogled uočljivo je to da je kuća potpuno uklopljena u okolinu, što je Gropijus i želeo da postigne, okružena je poljima, šumom, a oko same kuće nalazi se stotinak stabala jabuke. Za izgradnju Gropijus je koristio materijale tradicionalne za ovo podneblje – ciglu i drvo, ali ih je kombinovao sa materijalima koji su za njega primarni, a to su industrijski materijali, velike staklene površine, gipsane ploče, površine od hroma. Vidljiv pomak u idejama je i u samom enterijeru – koristio je sve prednosti moderne tehnologije koje olakšavaju život. Svi novi predmeti koji su se nalazili u kući, mogli su se videti u katalozima i mestima za kupovinu pokućstva koji su bili dostupni u SAD. Pa ipak, moglo bi da se kaže da je arhitektura kuće zapravo prilagođena nameštaju koji je porodica donela iz Nemačke, uglavnom izrađenog u radionicama Bauhausa.
Kuća Gropijus je izgrađena ekonomično – postojao je sistem za maksimalno korišćenje ventilacije, kao i solarno grejanje, ali i brojne terase, kao i trem, za boravak izvan zatvorenog prostora.
Radna soba Valtera Gropijusa nalazila se na severnoj strani kuće. Interesantna je činjenica da je njegov radni sto bio napravljen u radionici “Bauhausa” u Nemačkoj, ali je Gropijus prilagodio sobu baš tako da se sto savršeno uklapa i izgleda kao da je prvobitno namenjen ovom prostoru. Dugačka radna ploča stola izrađena je od javorovog drveta i napravljena tako da ima mesta da dva čoveka rade bez sudaranja, jer je Gropijus dosta radio sa pomoćnicima. Ovo je bila i politika “Bauhausa” – saradnja, zajedništvo i sloboda, a Gropijus je čak načinio stepenice na spoljašnjosti kuće (vidljive iz njegove radne sobe) kako bi prijatelji njegove ćerke mogli da dolaze, ne brinući oko formalnosti pozdravljanja sa njenim roditeljima. Pa ipak, to što se stepenice nalaze baš na mestu gde Gropijus provodi najveći deo vremena, govori o tome da je ipak imao uvid u to ko dolazi u goste. Soba njegove ćerke Ati, nalazila se na gornjem spratu, a Gropijus je dozvolio Ati da učestvuje u dizajniranju, da iskaže svoje ideje i kreativnost.
Centar kuće jeste dnevna soba povezana sa trpezarijom, uokvirena velikim prozorima koji čine da prostor izgleda veći i da je zapravo raskošna bašta njen sastavni deo. Zna se da su Gropijusovi učenici često bili gosti u kući, pa je prostrana dnevna soba bila zgodno mesto za okupljanja, ali je Gropijus uživao i u intimnim večerama sa prijateljima koje je organizovao postavljajući obroke u trpezariji. Zahvaljujući pažljivo nameštenom osvetljenju, svetlucanju kristala i mestu na kom se nalazila, delovalo je kao da se obeduje u bašti.
Najveće inovacije u kući ipak su bile u kuhinji u kojoj je funkcionalnost igrala glavnu ulogu. Radne površine bile su prekrivene nerđajućim čelikom, sa delom koji se otvara za odlaganje smeća. Zanimljivo je da je još 1938. godine Gropijus ugradio i mašinu za pranje sudova, što u to vreme nikako nije bio uobičajeni kuhinjski aparat. Takođe, puno predmeta je bilo od plastike, jer kako je sam Gropijus smatrao, plastika je vrhunac materijala, a to je bio i relativno nov materijal, koji je počeo da se upotrebljava tek krajem XIX veka.
Veoma je interesantna činjenica da je “Kuća Gropijus” projektovana sa puno pažnje, naročito kad su u pitanju detalji poput posuđa i malih ukrasa, i pored toga što je bila njegov dom. Danas je kuća pretvorena u muzej i sve je sačuvano onako kao je bilo u vreme kada je porodica Gropijus u njoj živela. Može se čak reći da izgleda kao da je porodica otišla u kratku šetnju i da samo čekamo da se vrate u svoj dom.
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
