Više ne morate da čekate vašu omiljenu emisiju o kuvanju i da se nadate da će spremati nešto po vašem ukusu. Niti ćete razmišljati da li je izašla knjiga Džejmi Olivera (Jamie Oliver) i da li imate novca da je kupite, jer postoji potpuno besplatan način da se snabdete novim idejama. U bilo koje doba noći i dana, veštim ili neveštim rukama. Dovoljno je da sednete za kompjuter i ukucate recept koji želite da nađete. Prvo na šta ćete biti usmereni biće kulinarski blogovi. Stranice na kojima pišu ljudi slični vama – osobe koje vole kulinarstvo kao i vi. Ne morate ni da brinete kako ćete napraviti jelo koje odaberete, jer imate slike, svakog delića celokupnog postupka, na jednom mestu. A kada jednom zaronite u svet internet recepata, nailazićete na novije, zanimljivije, još interesantnije i inovativnije.
Ako su do sada, samo renomirani kuvari ili fotografi mogli da imaju svoje web stranice, na kojima pišu o hrani, zašto ne bi imale i one koje provode najviše vremena u kuhinji? Njih do sada nismo mogli da vidimo na televiziji, jer nisu mogle da dobiju autorske emisije. Ali to nije značilo da nisu mogle da konkurišu drugima. Naprotiv, mnoge su skrivale svoj dar i umeće, jer nikako nisu mogle da se predstave javnosti. Sada to i te kako mogu.
Kulinarke su najpre razmenjivale svoja iskustva na forumima. Kako se ta praksa sve više širila, zatvarale su svoje kuvare i otvarale blogove. Sada imamo mogućnost da sve do sada nepoznate i daleke recepte okusimo u sopstvenom tanjiru, dok se domaćice nadmeću koja će bolje napraviti neki specijalitet.
’’U vreme kad sam započela pisanje svog bloga, jula 2008. godine, postojalo je svega pet-šest blogova na srpskom jeziku. Blog je hronološka forma, a recepti, sami po sebi, dosadna forma. U zbiru, pak, postaju nešto sasvim drugo, zanimljivo i gotovo zarazno. Nešto što mi je sve vreme falilo, kada bih čitala recept iz kuvara – lični pečat, objektivno mišljenje, primedbe ili pohvale, realne fotografije, osećaj da neko stoji iza recepta. Jednom rečju, činjenice iz prve ruke.’’ – govori Maja Babić, autorka bloga ’’Cooks and Bakes’’.
Kako je sadašnja generacija tehnološki napredna, postavljanje recepata preko interneta ne čudi, obzirom da takav način povezuje mnogo širi krug ljudi.
Prema autorki bloga ’’Dalmatia Gourmande’’, Maji Matus, ono što se nekada moglo naći samo u časopisima, a za savet smo morali da pitamo mamu, baku ili suseda, danas je dostupno preko mnoštva izvora.
’’Ono što me veseli je što mogu svoje savjete, ideje i recepte podijeliti s ljudima koji žele učiti, probati nešto što nisu imali prilike i jednostavno naučiti kuhati. Na taj način mogu nekome pomoći da pronađe neki davno zaboravljeni recept, da nauči nešto novo, ili pak da se odvaži na eksperimentiranje s okusima i hranom. Ovim putem upoznajemo i druge kulture, običaje, tradicionalana i ona netradicionalna, jela neke zemlje .’’
Neke od njih su dobile mogućnost da odu na putovanja širom sveta, postajući gastronomski ambasadori Srbije, poput Marije Petrović, koja je upravo putem svog bloga ’’Palachinka’’, primećena od strane italijanskog kuvara Frančeska Manđapane (Francesco Mangiapane) i pozvana da predstavlja Srbiju na kulinarskom festivalu ’’Canolli & Friends’’, koji je održan na Siciliji.
’’Najpre, sam mislila da se neko šali sa mnom, ali kako sam proverila postoji li sam festival i ko su organizatori, shvatila sam da je bila istina. Odlučila sam se da pravim Vasinu tortu, koja je, iako nije pobedila, bila dobro upamćena, jer su ostali takmičari slistili porcije iste i ujedno se upoznali sa jednim od naših tradicionalnih recepata.’’
Druge kulinarke su započele sa blogovanjem, prvenstveno iz zabave ili hobija, a dospele na mesta, koja nisu ni sanjale da će. Jedna od njih je Miroslava Bogdanovski, sa svojim blogom ’’Minjina kuhinjica’’, koja je primećena od strane časopisa ’’Hrana i vino’’, za koje danas piše recepte. Trenutno ima oko 35,000 obožavalaca, koji je prate putem socijalne mreže Facebook.
’’Još dan – dva i biće 38,000. Prvih godinu dana nisam očekivala da će biti ovako popularno, ali kako je krenulo sa pomenutim časopisom, počela sam da verujem, da će ih tek biti. Nekada su posetioci do mog sajta dolazili, isključivo uz pomoć pretraživača, ali sada Facebook vodi u tome.’’
Tako su se domaći recepti nekih od njih, čuli daleko. Doboš torta se našla na blogu ’’Passionate about baking’’, žene po imenu, Deba Rajpal (Deeba Rajpal) iz Indije. Doboš torta nikada nije izgledala bolje, nego napravljena rukama žene koja je, razgledajući domaće blogove, zaustavila pogled na intrigantnoj torti.
’’Ne znam tačno gde se nalaze prostori sa kojih torta potiče, ali mi je drago da je ispala identična originalnom receptu. Želela bih i dalje da isprobavam vaše poslastice.’’
Da li će to sledeći put biti brdarice, salašnjaci, ili pak nešto iz slane ponude, saznaćete ukoliko svratite na blog ’’Zaboravljene poslastice’’. Naićićete na arhaične recepte bakinog kuvara, sačuvanog od strane unuke, Deane Vidanović, koja živi u Nemačkoj, ali ih redovno piše na srpskom jeziku.
’’To su recepti iz kuvara starog sedamdesetak godina. Oduvek sam volela domaća jela, i sve žene iz moje porodice bile su sjajne kuvarice. A sada, ovo je najmanje što mogu da uradim. Zato i restauriram recepte, mada su neki toliko izbledeli da imam poteškoća da ih pročitam i sastavim. Kao što mi i nedostaju male tajne svake kuvarice, koje nisu ispisane u kuvaru i koje ostaju zauvek neotkrivene. Uprkos tome, objavljivanje ovih recepata je ono što dugujem onima, koji više nisu sa nama, i onima koji tek treba da uzmu varjaču u ruke.’’
One znaju zbog čega se trude. Ono što žele je da što više nauče o receptima, i unaprede sopstvene, kao i da prošire i upoznaju svet oko nas, tradicionalnim receptima. Na blogovima ovih dama možete sresti jela, poput pasulja ili sarmica, musaka, do improvizacije moderno serviranih jela. Neke kombinuju dva tradicionalna predstavnika, stvarajući moderne ukuse. Jedan od takvih je pasulj sa šljivama i interesantna priča Mihele Javor, spisateljice bloga ’’La casa de vainilla’’
’’Priču o ovom receptu sam čula pre mnogo godina i prvo što sam pomislila, bilo je fuj! Moj tata je često spominjao ovaj pasulj i tvrdio da je jedan od najboljih pasulja koje je ikada probao. Mnogo godina kasnije, kad sam se uhvatila varjače, lutajući internetom i družeći se ostalim kulinarkama, zavolela sam razne kombinacije, i poželela da probam. I nisam pogrešila.’’
Da li je bosanska pita bolja od srpske, da li hrvatski bakalar ima lepši ukus od onog spremljenog veštim rukama crnogorskih domaćica, da li prihvatamo kulinarske izazove Slovenije i Bosne i Hercegovine – nije bitno. ’’Smatram da naše zemlje imaju dosta kvalitetnih jela i talenata, koje ne bi trebalo skrivati, već naprotiv, pokazati svijetu. Jer nije sve u macaronsima pariških slastičarni, ni američkim fast food – ovima.’’, dodaje Maja Matus.
Neosetno, ovaj hobi je postao potreba koja iziskuje vreme. Maja Matus smatra da je sve vredno i da ništa nije teško, kada se nešto voli i postoji želja u čoveku da to podeli sa drugima.
’’Postavljanje post – a, tek je završni dio posla. Hranu treba pripremiti, skuhati ili ispeći. Zatim to sve treba fotografirati. Nekada u zanosu fotografiranja ispucam i preko 100 slika, a najteži dio posla je odabrati samo par njih. Nakon što odabereš fotografije, i napokon pronađeš papiriće na kojima si napisao natuknice recepta, isti treba u koracima napisati i na našem i na engleskom jeziku, te sve to skupa postaviti, a što svukupno oduzme poprilično vremena.’’
Za pisanje jednog bloga odvajale bi i po nekoliko dana. Maja Babić govori u šali, kako bi joj bio potreban jedan godišnji odmor da se posveti uređivanju svog bloga. Ali smatra da bi bilo nepravedno ne pomenuti i negativne strane blogovanja. ’’Ono vas polako odvlači od realnog života i nagoni da posvećujete vreme virtuelnom. Naravno, uz stalni posao i porodicu, vremena nikada nema dovoljno.’’
Nije vreme, jedino što nedostaje za profesionalno bavljenje blogovanjem. Marija Petrović, podseća na najbitniju – materijalnu stranu blogovanja.
’’Blogovi mnogo koštaju. Možeš kući da kuvaš boraniju i pasulj, ali na blog svaki put moraš da staviš nešto novo. Isto tako, vodim računa i šta cu od sastojaka da stavim. Biram kvalitetno. Jednom sam kupila dve vrste kavijara, kako bih probala da napravim jedno jelo. Kako mi se to nikako nije svidelo, recept je propao, a mom dečku je bilo toliko žao što smo bacili tolike pare, da je mazao onaj kavijar na hleb i jeo od muke’’.
Međutim, dosta puta se odvažavanje za nove podvige sa šerpom i kutlačom isplati, usled čega nekadašnje, mnogim ženama pogrdno zvanje ’’domaćica’’, postaje ozbiljna praksa van kuće.
’’Mnogi recepti kulinarki su objavljivani u New York Times – u, Boston Globe – u i drugim novinama, a nerijetko su i same kulinarke napisale kuharice koje su osvojile tržište.’’, priča Maja Matus.
Ali kada pogledamo procentualno, ovo se ne događa većini. Marija Petrovic dodaje kako ne zna da li će doći vreme za sadašnje blogere, kako bi im se isplatio sav trud i rad. Novac koji dobiju od postavljanja reklama i proizvoda u vezi sa hranom, na svojim sajtovima, nije viši od $100, kao ni novac za nekoliko objavljenih recepata u domaćim časopisima. To pokazuje da se ovaj način ne može izjednačiti sa profesijom od koje bi se moglo živeti. Za sada, to je hobi, ili tek nešto više od toga.
’’Lepo je kada vi kupite fotografsku opremu, posuđe, kako ne biste objavljivali recepte stalno u istim posudama, ali tu su i skupocene namirnice, i kasnije ako vas neko primeti, otplatićete te ishode. U suprotnom, nema neke dugoročne svrhe. Ali eto, mene još uvek drži, a počela sam ovim da se bavim još 2007. godine.’’ , dodaje Marija Petrović.
Blogovi postaju sve popularniji vid komunikacije među ljudima. Tu možete naći vama iste, slične ili različite, ali je bitno da vlada prijateljski odnos svakoga prema svakome. Svako je došao na to mesto, upravo da bi drugome pokazao nešto novo i nešto što on zna. Danas su kulinarski blogovi jedni od najbrojnijih u svetu. Ali da oni nisu samo skupovi natrpanih recepata, već i nešto više od toga, uverava nas kulinarka Maja Babić:
’’Interesantno mi je što su blogovi zaista dobro ogledalo ljudi. Neki toga nisu svesni, i misle da su sakriveni i zaštićeni iza ekrana i tastature. Internet je prepun copy – paste recepata, iza kojih ne stoji niko i ništa. Jednom sam se opekla, kada sam se oslonila na takav izvor. Zato se zadržavam na onima, na kojima me privuku ljudi koji pišu, bez obzira šta kuvaju. To su oni ljudi u koje steknem poverenje da prenose utiske objektivno, opisno i dokumentovano. Sve u svemu, sem velikog narodnog, sve ređe posežem za štampanim kuvarima. A kako mi znače mišljenja drugih i zanima me kuvanje, shvatila sam da su kulinarski blogovi mesto gde nalazim to dvoje u jednom.’’
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.
