Drugačije rečeno, potrebno je da napraviš puno grešaka, da doživiš različite ljubavi, propale veze, da preživiš slomljeno srce (više puta), da putem pokušaja i pogrešaka otkriješ šta je ono što želiš, odnosno, da budeš u stanju da to prepoznaš kod nekog.
Ne treba da budeš sama dok se ne pojavi onaj pravi, jer tako nikada nećeš srušiti iluzije o ljubavi, a „pravi“ će te svakako razočarati, jer nećeš ništa znati o tome kakva je ljubav u stvarnosti, u realnom, svakodnevnom životu, sa osobama koje nisu savršene i potrebno je da ih upoznaješ, pružaš im šansu, opraštaš i razumeš njihove slabosti i ludosti. I da to isto saznaš o sebi – kakva si u ljubavi, koliko si ranjiva i luda i koliko podrške i razumevanja ti je potrebno.
Potrebno ti je iskustvo, potrebni su ti promašaji i greške. Kad toga imaš dovoljno, onda ćeš umeti da ceniš prave stvari u odnosu, moći ćeš da ih prepoznaš u sledećoj vezi, odnosno, nećeš opet ući u vezu u kojoj ćeš se osećati loše, kad znaš šta je ono što tražiš. Možda ti ne treba puno promašaja, a možda treba, ne postoji uputstvo o tome koliko puta treba da promašiš, niti ograničenja u tome koliko osoba možeš da voliš u životu.
