Kič se neretko vezuje i za status. Možemo otići u kič kada nam je stalo da druge osobe vide naš društveni status. To su na odličan način iskoristili veliki dizajneri, te su počeli da kreiraju odeću, obuću i torbe tako da dizajnerski logo bude preko čitavog proizvoda. Da “bode” oči, da svi vide da je neko taj dizajnerski komad skupo platio, da ga može priuštiti, da pripada višoj klasi.
A nekada, samo nekada, kič može biti i zabavan. Neko, naprosto, voli da preteruje, voli raznobojne ukrase, šljokice, cirkone, statue životinja, pretrpane prostorije. Takav stil ide u suprotnost minimalizmu. Minimalizam se često svodi na funkciju, takvi domovi imaju neutralne boje, malo nameštaja, sve je uredno raspoređeno. I znate šta? Takve prostorije su često hladne. Nisu personalizovane, čak i više podsećaju na hotelsku sobu nego na dom.
View this post on Instagram
Ukrašavanje i raznovrsne boje su ono što prostoru daje karakter. Tako biste uvek prepoznali bakine ukrase, koliko god da vam se ne dopadaju. Nekada postoji lepota u svom tom neskladu, pa čak i u nedostatku ukusa, jer to je ono što je upečatljivo. Dom koji je u savršenom skladu o vama govori da previše volite da kontrolišete, dok je, sa druge strane, kič zabavan, daje vam slobodu da kombinujete predmete, ukrase, odeću kako god vi poželite.
U tom smislu, kič može biti i sinonim za autentičnost, za davanje dozvole sebi da se poigrate, čak i kada ste svesni da se to što radite nalazi sa druge strane ukusa. Kič ne mora nužno biti neukus, nego ljubav prema ekstravaganci, prema preterivanju, prelaženju granica. Upravo je to mesto gde kič zavodi; on je zabranjeno voće koje može biti tako slatko kada se uzima sa merom.
Naravno, preterivanja uvek ima, i sa strane minimalizma i kiča. Zato je najbolje težiti balansu, ali je tako zabavno ponekad, samo ponekad odati počast tako omraženom kiču.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
