Ima dana i perioda kada vas sve boli. Srce, mozak, telo – povređeni ste, razoreni, uzdrmani, slomljeni. I čini vam se da je svakog dana sve teže. Ima trenutaka i u tim danima i periodima kad zaboravljate bol i sve razloge zbog kojih ste slomljeni, jer vam nešto skreće pažnju, angažuje vas, podseća vas da ste živi. Ali, ovi trenuci prolaze i onda ste ponovo sami sa svojim bolom. Možda pokušavate da se fokusirate na ono dobro, da razmišljate pozitivno, da sumirate sve svoje životne uspehe i setite se trenutaka i perioda sreće, ali vam ne uspeva i osećate se kao da vršite nasilje nad sobom, pokušavajući da ubedite sebe da je sve u redu, onda kad ništa nije u redu.
Verujte svom osećaju. Ne možete izgurati pozitivnost na mišiće, ne možete prisiliti sebe da prestanete da patite i da osećate bol, mada biste voleli da možete. Hteli biste da to stanje prestane, da se više ne osećate tako kako se osećate, ali to nije u vašoj moći. To nije ni u čijoj moći, jer to nije moguće. Možete da radite samo ono što je moguće – a to je prihvatanje svog stanja i svojih osećanja, boravak sa svojim bolom, povređenošću, sa svojim nestrpljenjem, frustracijom, besom, destruktivnošću… Sedite sa svojim nemirima i porazima i budite tu za njih.
View this post on Instagram
Osećate se kao robot? Zombi? Na autopilotu ste i jedva funkcionišete? Želite da pobegnete od sebe i od okolnosti u kojima se nalazite, ali ne možete. Možete samo da se i dalje osećate isključeno, obeščovečeno, obamrlo i da radite po inerciji ono što inače svakog dana radite. To se zove preživljavanje.
Ne pokušavajte da se ponašate kao da je sve u redu, kada ne verujete da je sve u redu i duboko verujete da je sve u neredu i da je katastrofa u toku. Ne pokušavajte da se osmehujete i glumite vedrinu. Kada vas pitaju kako ste, recite „nisam dobro“. Kada vas pitaju da li ste dobro, recite „nisam“. Dodajte rečenicu o tome da preživljavate stres na ličnom planu, da vam se dogodilo nešto tragično, ili da se loše nosite sa postojećim okolnostima. Budite hrabri i recite kako ste, kada vas pitaju. Vaš teret neće biti manji kada ga podelite sa drugima, ali videćete da će drugi imati obzira prema vama i da će vam sama činjenica da znaju da niste u redu, pomoći – jer nećete morati da ulažete energiju koju nemate, da se pravite da je sve u redu. Veliko je rasterećenje ponašati se onako kako se osećate.
Ako vam je potrebna uteha, zagrljaj, stisak ruke, da vam neko kaže „biće sve u redu“ obratite se onima koji će vam to pružiti – tražite pomoć, tražite ohrabrenje, tražite utehu. Oni koji vas vole, rado će vam to pružiti, kad znaju kako se osećate i šta vam je potrebno. Biće tu za vas. Zaista ne morate sami da prolazite kroz to. Mreža podrške neće umanjiti vaš problem i teret, ali će vas osnažiti da taj teret nosite i da izdržite.
