Kristijanija, poznata i kao Slobodni grad Kristijanija, autonomna je zajednica sa oko devetsto stanovnika koja zauzima 34 hektara u blizini Kopenhagena, glavnog grada Danske. Nastala je 1971. godine kada ju je grupa hipika proglasila slobodnim gradom i alternativnim društvom. Za kratko vreme je postala glavna turistička atrakcija u Kopenhagenu.
Iz Proglasa Kristijanije:
“Cilj Kristijanije je da stvori samoupravno društvo u kome će svaka individua sebe smatrati odgovornom za dobrobit čitave zajednice. Naša zajednica je stvorena da bude ekonomski samoodrživa i naše namere su da istrajemo u ubeđenju da psihička i fizička beda mogu biti izbegnute”.
Šaren i otkačen
Valuta:
Kristijanija ima sopstvenu valutu, loen, koja se menja otprilike 7,7 za jedan evro.
Način življenja:
Zidovi kuća u kojima žive stanovnici Kristijanije pretrpani su grafitima. Kao i u svakom gradu, u ovom neobičnom ima restorana, kafića, klubova, filmova, jazz koncerata, mini festivala i sauna. Na tezgama u ulici Pusher prodaju se hašiš i “trava”. Nažalost, iza svakog ćoška vreba oznaka da je zabranjeno fotografisanje. Tek od 1994. stanovnici plaćaju vodu, struju, gas, odnošenje smeća i slično.
Biti slobodan, biti samo svoj!
Pravila življenja:
Narod Kristijanije je razvio sopstvena pravila, potpuno nezavisna od danske vlade. Pravila zabranjuju krađu, oružje, pancire i teške droge, kao što su heroin i kokain. Kola su takođe zabranjena i stanovnici mahom voze bicikle.
Hašiš je po njihovim pravilima dozvoljen i prodavao se javno na štandovima u glavnoj ulici. Uglavnom zahvaljujući bezakonju – jer Kristijanija nema oružane organe vlasti – javili su se problemi sa prodavcima teških droga, koji su zloupotrebljavali autonomiju.
A nije rasprodaja bicikala
Kad vlast upetlja prste nastaju problemi:
Godine 2004. danska Vlada donela je zakon koji ukida kolektive i sada tretira njih devetsto članova samo kao individue. Početkom 2005. godine usledila je serija protesta povodom tog zakona. Suština problema jeste u tome što je koncept privatnog vlasništva nespojiv sa pravilima zadružne svojine koja vladaju u Kristijaniji.
U januaru 2006. godine Vlada je predložila da Kristijanija postane legalna opština i da se izgradi još četristo novih stanova. Stanovnicima koji sada plaćaju dvesta pedeset DKK (oko četrdeset dolara) mesečno će biti dozvoljeno da ostanu, ali da plaćaju normalne rente. Kristijanija je odbila ovaj “scenario”, ne želeći da se slobodni grad pretvori u još jedno kopehagensko predgrađe.
Sloboda izbora
Danski istoričar Jes Fabricijus Moler tvrdi da problem sa Kristijanijom pre svega potiče iz prenaseljenosti Kopenhagena i rasta cena zemljišta: “Kristijanija se nalazi na pet minuta brodom od centra Kopenhagena, a to je primarno građevinsko zemljište. Vlada samo deluje prema logici privatnog zemljišta. Svi koji žive na skupom zemljištu, to moraju da plate”. Stanovnici Kristijanije naglašavaju da je upravo to glavni problem, jer je profit iznad ljudi.
Tamo su kuće od čokolade, a prozori su od marmelade
Kad kreativnost upetlja prste problemi se rešavaju:
Kada su vlasti 2002. godine zatražile da prodaja hašiša bude manje vidljiva, štandovi su prekriveni vojnim kamuflažnim mrežama. Jedan od najšarenijih štandova je završio u Danskom narodnom muzeju i sada je deo postavke.
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
