Ova emotivna situacija se često dešava – osećamo se usamljeni sa svojim emotivnim potrebama, partner ima svoj život i nedovoljno učestvuje u našem, ne govori našim jezikom ljubavi i nezadovoljstvo i gorčina se gomilaju i prete da unište vezu. Ali, kako smo se obreli na tom izolovanom mestu u jednom odnosu? Koliko smo same za to odgovorne? Da li smo pružile ono što želimo da dobijemo?
Pre nego što sve optužbe sručiš na partnera i prozoveš ga za sebičnost, neosetljivost, hladnoću i nezainteresovanost, preispitaj sebe. Kakva si u toj vezi, a kakva želiš da budeš? Koliko je zapravo sebično to što najviše razmišljamo o tome šta partner čini ili ne čini, šta nam pruža ili uskraćuje, kako se ponaša prema nama i koliko ne ispunjava naša očekivanja? Da li ti njemu pružaš sve to što želiš da dobiješ od njega? Jer to je jedini način na koji ljubav funkcioniše.
Ako želiš ljubav, pažnju i poštovanje, pruži ljubav, pažnju i poštovanje. Koliko si svoja i zadovoljna sama sobom, da li si vesela, seksi, opuštena i nasmejana i kako je došlo do toga da nisi? Jer ako nisi, potrebno je da nešto menjaš. Ili da nađeš drugog dečka ili da menjaš nešto kod sebe. Velike su šanse da ćeš radije uraditi ono prvo u nastojanju da izbegneš to drugo. Dobro se preispitaj i pokušaj sa igrom „dajem ono što želim da dobijem“ pre nego što odustaneš.
