Nekad me obuzme osećaj da su mi tesni grad, država, svet. Znam da to nema veze sa onim što jesam i nisam uradila u životu. Borim se protiv osećanja sputanosti svakim korakom koji načinim na ulicama zlatnog kaveza. Nije problem u ljudima, sistemu, niti ijednom uobičajenom razlogu. Problem je u meni. Nemiri me gone otkako se sećam sebe. Nisam li nekim nesrećnim slučajem nasledila tu groznu osobinu? Da ne razmišljam o tome kako mi se pluća stegnu na pomisao o mirovanju i stalnosti.
Da ne biste povratili od uvoda i da se ne ogrešim o pretke, zadovoljiću potrebu da pomenem babe sa majčine strane. Bake su mi pod Titom bile često pozivane u komitet da zabavljaju pisce iz inostranstva britkim humorom i ravnim dekolteom. Moguće da je neka od njih upila negativnu Hemingvejevu energiju pa sad meni trnu zubi. Trudim se da otkrijem odakle mi poriv da dignem ruku na sebe čim napišem remek-delo. Književno delo nije sporno. Svi znaju da ću ga napisati otkako sam izgovorila prvu reč. Sporan je tajming suicida i privođenja knjige kraju. Knjiga je okončana kada je objavljena, a na ovim prostorima remek-dela čekaju da budu objavljena i po dvadeset godina. To ne umanjuje moju muku. Sedite vi na koprivu. Neka i vama traže Žarka štampanog latiničnim pismom.
Kada se iza takvog potraživača nađe psiho-patriota, pored lakših telesnih povreda koje se mogu zadobiti na radu, daleko je teže objasniti službenom licu iz Belog Potoka kako je došlo do tuče u vezi sa pitanjem ćirilice, latinice, istorije i escajga. O prvacima u korišćenju viljuške u Evropi ne smem ni da razmišljam otkako sam čula da će mi život teći onako kako mi teku misli. Ipak, moram da obnovim gradivo dok radeći sezonske poslove čekam jagode, šampanjac, led, a možda i kundalini kelnera. Mi smo prvi u Evropi počeli da koristimo viljušku. Nije u redu – nema smisla da žene sa ovih prostora polno opšte s potomcima divljaka koji su pre 800 godina jeli svinju golim rukama, najčešće kradući je s našeg ražnja. Dokle će da otimaju naše meso? Doduše, i varvari su u međuvremenu uznapredovali. Fini su prema ženama, a hoće i sami da spreme ili plate večeru svojoj izabranici. Da joj poljube ruku, otvore vrata od automobila, ponesu kofer.
Sa stanovišta predsednika skupštine stanara, koji je iz posteljice izašao s viljuškom, smatra se neprikladnim bilo kakvo opštenje sa okupatorskim ološem osmanlijskog, germanskog i svakojakog porekla. Svet iza granica naše domovine je Ćićolinina sauna. Nema potrebe da pored reklame – konzumirajmo domaće – mi žene ovdašnje, tražimo kraj Morave, ono što se ne traži. Naša patriotska dužnost je da damo prednost viljušci. U izrazito plemenitom cilju i dugoročnim planovima ključara naših naseobina, jeste i sexy shop, kao institucija visoke potrošnje. Svi vibratori – produkti kapitalizma – biće zamenjeni viljuškama od prirodnih i domaćih materijala.
Verovatno ste primetili da su muško-ženski odnosi među našim zemljacima svedeni na minimum. To je zato što ne pričaju istim jezikom. S obzirom na to da se ovde ne kuva, jer nemamo šta da kuvamo, primetno je odsustvo svake komunikacije, osim one u reproduktivne svrhe. U očajničkim slučajevima, razmena sms-ova, poruka u inbox, ili poneki e-mail dozvoljeni su isključivo onima koji koriste ćirilično pismo. Da se vratim na likove sa početka priče. Stari je bio nepismen, a babe muzički obdarene i upućene u kulturu trbušnog plesa.Verujem da ću se u budućnosti podvrgnuti hipnozi i doći do otkrtića kako je u meni prevagnulo špansko selo. Do tada, molim vozača viljuškara da me pozove na kafu.
Lutka Lutka Bgd– Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
