Keto dijeta postaje sve popularnija među onima koji vole da se hrane tako da izbegavaju unos ugljenih hidrata. Ketogenetska dijeta je bogata mastima i proteinima, a veoma malo ima ugljenih hidrata i postoji već 90 godina.
Naziv je dobila po reči “ketosis” koja ima slično značenje reči post.
Ketosis je zapravo proces sagorevanja masti kako bismo dobili energiju.
Iako postoji mnogo dijeta koje se temelje na malom unosu ugljenih hidrata, nije svaki od ovih načina ishrane ketogeničan. Ketogenične dijete se zasnivaju na unosu 65 procenata masti, 30 procenata proteina i pet procenata ugljenih hidrata.
Dijete poput Atkinsonove počinju kao ketogenične, međutim, u kasnijim stadijumima dijete, proces ketoze se zaustavlja, jer se ponovo uvode ugljeni hidrati u ishranu.
Prednost ovakvog načina ishrane je ta što nećete osećati glad. Hrana koju treba da unosite činiće vas sitim. Istraživanja pokazuju da ovakva dijeta pogoduje i ljudima koji imaju problema sa dijabetesom i epilepsijom.
Hrana koja je dozvoljena
Hleb, pirinač, pasta, žitarice, na sve ovo zaboravite. Sve što treba da unosite su proteini i to ne bilo kakvi već kvalitetni.
Govedina, jagnjetina, prasetina, piletina, riba, kao i jaja i sir, najbolje organski, jesu hrana koju bi trebalo da konzumirate.
Prerađena mesa izbegavajte, ali kokosovo ulje i ulje ostalih biljaka je dozvoljeno.
Orašaste plodove, poput kikirikija, badema, oraha i slično, takođe treba da izbegavate u širokom luku.
Kada je reč o voću i povrću, zeljasto povrće smete jesti, ali papriku, luk i paradajz izbegavajte, jer sadrže šećer. Od voća je dozvoljeno samo šumsko voće.
Čokolada, naravno crna, sa 85-90 posto kakaa dozvoljena je, ali u minimalnim količinama.
