Jedan od boljih predstavnika sveprisutnijeg žanra, indie rock-a, grupa The Killers atipično za muziku kojom se bavi dolazi iz poznatog grada Sjedinjenih Država, Las Vegasa. Neočekivano dobro snašli su se među ritmovima “nezavisnog” roka, inače karakterističnog za britanske izvođače, što, između ostalog, dokazuje i jedan od interesantnijih novinskih naslova o njima – “Best British Band From America”. Ovu fantastičnu četvorku, proglašenu bendom sa najvišim članovima, zavoleli smo na prvi pogled i slušanje. Tek vidljiv ajlajner oko očiju frontmena Brendona Flauersa (Brandon Flowers) ranio je ženski deo publike u pratnji pesme čiji smo refren svi optimistično pevali 2004. godine: “Cause I’m Mr. Brightside”.
Ono što “na prvi refren” postaje jasno svakoj “žrtvi” jeste bez ikakve sumnje simpatičan ali i skroman vokal frontmena. Sasvim je izvesno da Flauers nije nasledio glas kao npr. kralj jednog drugačijeg roka, Elvis Prisli (Elvis Presley), pevač koji je svima poznatu pesmu posvetio upravo jednoj od najupornijih inspiracija grupe The Killers, gradu Las Vegasu.
Pevač ovog benda i nije neki ubica za mikrofonom i sasvim je slučajno uzeo ovu fantastičnu muzičku spravu u ruke (kada je vokal njegove prethodne grupe, Blush Response, imao zdravstvenih problema), ipak, učinivši taj korak, pokazao nam je jedan pogled na svet u kojem pored najgorih ima mesta i za vedrije perspektive. Mislio je na odnos prema stvarnosti koju živimo dušom, a ne strogim vojničkim koracima (“I got soul, but I’m not a soldier”) i u kojoj uvek ima dovoljno prostora za porodicu i religiju. Brendon Flauers dokazao nam je da rok zvezde mogu imati mnogo bolje parole od onih koje se zalažu za bitne stvari kao što su seks i droga. I što je najlepše, Kilersi su nam pokazali kako nastaje sjajna četvorka, nazvana po fiktivnom bendu iz spota grupe New Order za pesmu “Crystal”, inspirisana večito posvađanom braćom iz, sada već nepostojećeg, dua Oasis uz pomoć običnog novinskog oglasa jednog gitariste (Dejva Keninga). Malo je reći – hvala im na tome.
Njihov debitantski album “Hot Fuss” nastao je u trenutku kada je Brendon odbio da napusti Las Vegas. Bend Blush Response učinio mu je uslugu i nastavio bez njega. Zahvaljujući već pomenutim bendovima Oasis i New Order, kao i grupama Pet Shop Boys, The Cure i The Smiths, koje su inspirisale visoke članove “ubica”, 2004. godine grupa The Killers napravila je svoje prve, veoma uspešne, korake. Dvanaest fantastičnih pesama sa njihovog neiskusnog albuma, među kojima se posebno ističu “Mr. Brightside”, “Somebody Told Me”, “All These Things That I’ve Done” i “Smile Like You Mean It”, zaslužne su za počasno mesto u knjizi “1001 album koji morate čuti pre smrti”. “Hot Fuss”, koji im je obezbedio pet nominacija za nagradu Gremi, prodat je u više od sedam miliona primeraka.
Jedna od omiljenih pesama na koncertima, “Jenny Was a Friend of Mine”, deo je kriminalističke priče o ubistvu jedne devojke čiji su naratori, pogađate, Kilersi. Osim ove numere, trilogiju čine još “Midnight Show” i “Leave the Bourbon on the Shelf”.
“Sam’s Town”, jedan od najpoznatijih kazina u Las Vegasu po kojem je drugi album Kilersa dobio ime, članovi grupe najavili su prilično samouvereno, kao jedan od najboljih u proteklih dvadeset godina. Više nego verovatno su se i postideli ovakve izjave jer je, bez sumnje odlično, ovo izdanje ipak bilo skromno obasjano zvezdicama kritičara. Možda ono nije obeležilo period od dvadeset godina u istoriji muzike, ali je zasigurno obogatilo 2006/07. godinu akordima pesama “When You Were Young”, “Bones”, “Read My Mind” itd. Novi hitovi, nastali pod uticajem Brusa Springstina (Bruce Springsteen) i grupe U2, kao i imidž frontmena razlikovali su se od prethodnih.
Pesma sa ovog albuma, “For Reasons Unknown”, jedna je od mnogih koju publika voli da čuje uživo, najverovatnije zbog toga što je to jedina prilika da vidimo Flauersa kako svira gitaru, a ne sintisajzer. Miljenica frontmena, numera “Read My Mind”, na čije strofe je on kao tekstopisac najponosniji, takođe predstavlja omiljeniji deo koncerata.
Na kompilaciji takozvanih “B strana” pod naslovom “Sawdust”, izdatoj 2007. godine, našle su se i dve obrade: pesma “Romeo and Juliet” benda Dire Straits i “Shadowplay” grupe Joy Division, koju za razliku od prve sviraju na koncertima i za čijim tekstom Flauers žali, jer ga nije sam napisao. Poslednji album ove četvorke kao grupe, “Day and Age”, izašao je 2008. godine. Od tada smo u iščekivanju četvrtog studijskog izdanja koje je pod naslovom “Battle Born” (ujedno i ime muzičkog studija u vlasništvu Kilersa u Las Vegasu) najavljeno za jesen ove godine.
Ne priliči nam da nestrpljivo čekamo naoružane ljude. Najbolje bi bilo da za ovih nekoliko meseci ravnomerno rasporedimo doze sa poslednjeg albuma zajedno sa pesmama koje su nastale u okviru solo projekata, za vreme zvaničnog odmora grupe. Flauers je izdao jedan od, kako su kritičari ocenili, “najpotcenjenijih” albuma u 2009. godini koji je dobio ime po hotelu i kazinu u Las Vegasu “Flamingo”. Bubnjar Roni Vanuči (Ronnie Vannucci) radio je na podjednako kvalitetnom projektu “Big Talk”, a Mark Stormer (Mark Stoermer), basista grupe The Killers, takođe je izdao svoj album, pod naslovom “Another Life”.
Dok strpljivo jedva čekamo novi album Kilersa nema razloga da se ne složimo sa jednom od najpoznatijih pesama Elvisa Prislija “Viva Las Vegas”. Živeo i hvala ti! Digli smo “ruke u vis!”, a ne od njih, i čekamo jer su nam pokazali da vredi. Nadamo se skorom susretu, možda na nekom od festivala koji su nam bliži od budimpeštanskog “Sigeta”.
“Kill me now, kill me now, kill me now. Again and again”.
Iris Zavargo je diplomirana novinarka, u najavi master komunikologije. Mađarski divani mnogo bolje od Balaševića, ali nije ni nalik svađalici iz pesme “Sin jedinac”. Svoj život zamislila je u ritmu muzike i zato uči da bude DJ, trudi se da ne zaboravi kako se svira klavir, trenira džez balet i s ljubavlju će pisati o ljudima zbog kojih smatra da najbolju stranu naše stvarnosti čine note.