Valjda zato žene pizde na mene – ja bih da se viđam, a one bi da se zabavljaju, reče jedan muškarac i ubi nas u pojam generalno.
E pa, nemojte se viđati sa onima koji ne žele da se zabavljaju. Tako je jedino prihvatljivo.
Sve ženske taktike za obrlaćivanje, pripitomljavanje i kroćenje muškaraca zasnivaju se na ideji da oni verovatno ne znaju šta hoće, tojest, nemaju pojma šta je dobro za njih, pa hoće nešto što misle da im treba. Tako misle da hoće da se viđaju, da drže distancu neobaveznosti, misle da im ne treba ozbiljna veza i da nisu spremni na vernost i posvećivanje, dok ih mi ne uzmemo pod svoje i objasnimo im koja čarapa ide na koju nogu.
Šta li mi mislimo o njihovoj sposobnosti mišljenja, kad ih ovako tretiramo?
Zašto želimo da se bakćemo sa muškarcima za koje mislimo da suštinski nema pojma to što oni misle? Čije mišljenje u stvari ne poštujemo, nego gledamo kako da ga pregazimo, poništimo, promenimo i uobličimo?
