Učiti, učiti i samo učiti, reče nekad drug Lenjin, ali tome bi svakako trebalo dodati, a zatim primenjivati, isprobavati, praktikovati. Pod uslovom da nismo preskočili najvažniju stepenicu učenja, a to je razumevanje.
Vidite, Marks i Engels su bili skroz kul, sa svojim idejama svetlosnim milenijumima van poimanja prosečne ljudske svesti. I Isus pre njih, naravno. Rispekt njima, totalni. Samo je raja sve pogrešno protumačila, a onda dodatno izvitoperila i unakazila u praksi, pa sad imamo propali marksizam, socijalizam i komunizam i licemerno podeljeno hrišćanstvo. Manifest i biblija. Mudre knjige, ali opasne za polupismen svet.
Kroz celo školovanje naučila sam jedino ruski. Mnogo mi se sviđao. Imala sam neke profesore što su svima bili naporni, strogi, zadrti, a meni su bili super, jer sam volela ruski. I recitovala sam na ruskom, k’o prava. Čak sam jednom obišla Lenjinov mauzolej u Kremlju i ostale turističke znamenitosti majke Rusije, koja je tada bila cela, kao i rodna Jugoslavija. Sad više ne znam dve rečenice da sastavim na ruskom, ali znam na engleskom, koji nikad nisam učila, nego sam samo slušala muziku i gledala filmove. Upila kroz praksu. Moja deca uče engleski i praktikuju ga svakodnevno, van škole. Igraju igrice i sporazumevaju se sa ortacima sa neta iz čitavog sveta.
