Ćao, evo da vam kaže nešto gazda Šumar o brzopoteznom venčavanju.
U stvari, najpre da citiram gospodina Pejakovića: “I eto, udade se ti za konja, mala, šta ti bi? Je l’ ti možda rek’o da te voli i da sam ja jedan krmak debeli? Zašto uze konja pod ruku ti? Nećeš valjda decu da mu rađaš, da se celi život sa budalom svađaš?”
Elem, primećeno je da se devojke iznebuha udaju. Naravno, što je brzo to je i kuso, pa se u tom smislu primećuju i jednako brzopotezni razvodi. Ili još gore – muka i nevolja bez kraja.
I u čemu je tajna naše male što se udade za konja?
Gledajte da se udate NA konju, ali ne i ZA konja
Evo kako Šumar na to gleda, a vi me ispravite, ako grešim.
Emancipacija je donela mnogo dobra, ali kanda nije dovoljno temeljno sprovedena. Ženske danas uživaju slobodu, zarađuju i žive same. Sve je to okej, treba i više toga. Ali, odjednom od silne solaže, samo čuješ – udaje se. Naglavačke.
Kapiram ja da to vi mladi ne razumete, vama se čini to slatko i super. Ili uopšte i ne mislite o tome, jer daleko su tridesete.
Tri-de-se-te, ej!
