Koliko savremena muzika komunicira sa LGBT populacijom s obzirom na to da su polne uloge u tekstovima čak i onih najprogresivnijih ili najprovokativnijih među muzičarima strogo podeljene prema tradicionalnoj muško-ženskoj šemi. Muškarac zavodi, ostavlja, jebe, pati, pijanči, orgija, kaje se, žena roni suze, sveti se, moli za oproštaj, preti, svršava, manipuliše, ruga se, voli, mrzi, ostavlja…
Sve je kao što je uvek bilo i nema ništa novo pod suncem. Stoga su, recimo, prvi stihovi Rijanine pesme “Te amo” bili toliko zbunjujući za mase, jer je prava retkost da se pop zvezda za velikim uticajem i popularnošću opredeli da “opeva” homoseksuualnu ljubav. Ukoliko pak želi da se tome posveti ili da “doprinese” nastaje svojevrsni angažovani pop u kojem se izvođač eksplicitno zalaže za prava manjina u born this way maniru. Ali, tako napisana pesma, prestaje da bude “ljubić” i postaje, ukoliko išta vredi, himnična i motivatorska. Uostalom, nezvanična gej himna je “It’s raining man” u čiji tekst se suštinska gej poruka učitava i naknadno pridodaje. Negde je ona implicitna, negde je homoseksualci prećutno dopisuju.
Bez obzira na tekstove pesama, estetika je najpresudnija za "transfer poruke"
Tek, za razliku od čitave one “mama, tata” zbrke u bukvaru, ovde stvari zaista nisu tako problematične. Naime, prosečan homoseksualac se takoreći na prvu loptu i već u trećem stihu “pronalazi” u pesmi koja mu se dopada i identifikuje se bez teškoća. To “ona” ili “on” nije prepreka za pun doživljaj i poistovećivanje za ljubavnim ili seksi zapletom. Jer, ko čini horde die hard fanova najpopularnijih pop pevačica na planeti, pa, između ostalog i u Srbiji. Armija monstruma Lejdi Gage bi se svela na puku šačicu da nije homoseksualaca od Tajvana do Los Anđelesa koji izgovaraju stihove njenih pesama kao da izgovaraju molitvu. Naravno, dobar deo te pomame otpada na identifikaciju sa samom Gagom, ali strast i za neangažovani deo njenog dosadašnjeg opusa, čak ne ni onaj koji samo implicira homoseksualne motive (Hair, Highway Unicorn: Road to Love, Alejandro), potvrđuje ovu tezu.
Kome bi, s druge strane, u Srbiji pevala Jelena Karleuša, praćena svitom manje popularnih folkerki u raljama ekonomske krize i sve ozbiljnije diskografske krize? Gastrabajteri jesu dobitna karta i sigurica, ali i među gastosima ima gejeva, zar ne? U tzv. matici mnoge pevačice na tronu ili blizu trona drže isključivo homoseksualci željni da bar jedan dan budu “diva” ili neka druga. Stihovi, takođe, inspirišu savremene srpske pedere, a utisak je da je većina tekstova “krojena” sa idejom da se dopadne upravo njima.
Kod JK ima mesta za sve
Sve je manje raspuklih srca i lavina suza, pozivanja pred oltar i tihe patnje u rukopisanijima Marine Tucaković i njenih epigona, a sve više pornografije, anonimnog seksa i seksa na brzinu, izdaje, prevare, osvete, pa i potencijlnih grupnjaka. Naravno, važno je biti pravedan i reći da sve to, odrođeno ljubavi i operisano od romantike, nije tipično samo za gejeve i njihove veze, naprotiv. Od Cecine “Kukavice” na ovamo sve se sliva i sve teče iz istog kazana, i pop i folk u Srbiji, bez obzira na preciznije prefikse koje bi mogli da ponesu, verna su slika kulturnog, ekonomskog, životnog sunovrata u Srba podgrejanog refleksom globalnog duha narcističke epohe.
Niko više ne recituje stihove u đul bašti i ne viri na “dragana” u polumraku iza zavese da ne vidi komšiluk, već ga “privodi”, štiklom mu šara po junačkim grudima, zubima mu skida kaiš i katapultira ga na sedmo nebo. Pre toga mu preti da će iz inata “spavati sa njegovim najboljim drugom iz detinjstva”, a posle obavljenog posla ga moli “da zove taksi” uz neizbežno “ja možda javiću ti se”. Dakle, i seks je, u ovom kontekstu postao zanimljiv samo ukoliko je zabranjen, sladak tek kad je prevara, očaravajući baš zbog toga što će povrediti mnoge. Ne u srce, naravno, nego u sujetu, čijem zadovoljenju je inače posvećeno 80% savremenog življenja. Ostatak otpada na homeostazu i fiziološke potrebe.
Tako smo dogurali do kliničke slike koja bi se, u moru varijeteta, mogla predstaviti ovako: Za moje dobro muči me, da budem loša uči me, samo nemoj da misliš da sam ona ista devojčica koju laže bilo ko, jer kad čujem korak tvoj sa sebe skidam sve, na meni biće samo kap parfema, budući da u krajnjoj liniji dobar si za jednu noć al’ ne i za dve i zato ne mešaj ljubav, ljubav nema ništa s tim ja samo hoću dobro da se zabavim s obzirom na to da izgledam k’o kraljica i jaka sam k’o lavica.
Homoseksualcima je, bez obzira kom tipu pripadali, ženska emocija, čak i kada je sasvim nakaradna, bliska i razumljiva. Njen kvalitet, značenje i pakovanje su isključivo pitanje dominantne kulture. Na istu numeru skakaće i homoseksualac, IT menadžer sa Dorćola, i prekvarcovana splavarka, kasirka iz Batajnice. Homoseksualci su neretko sponzoruše, strejt kasirke bi rado pušile kurac na splavu da on kojim slučajem ima dark room.
Retko koji gej na Balkanu je, osim urbanog podskupa, ostao imun na stihove “Za moju staru glad još si novi i mlad” ili “Ja volim da preteram, ne zameri…” Teško se može dogoditi da u gej klubovima u Srbiji odzvanja Tom Džons ili Aca Lukas, odnosno “Sex bomb” ili “Lična karta”. Homoseksulaci se stopostotno pronalaze u žensko-muškoj podeli, i moguće je da mnogo više uživaju u stihovima “Nikome nisam ni majka ni žena” nego u eventualnom LGBT prevodu – “Nikome nisam ni dečko ni otac”. Prvo je dopadljivo, drugo sasvim patetično. Jer, nekad je krišom oblačio mamine štikle i pevušio “Duge noge za igranje, vito telo za gledanje”, kasnije, u pubertetu maštao o tipu kome će poručiti “Neću ti ništa, ništa ne boj se, što nisi radio pre”, a danas sa nestrpljenjem čeka najavljenu strejt i gej verziju novo Karleušine pesme “Radim na bol”.
Sve drugo je pitanje muzičkog ukusa. I bez zavaravanja oko toga da rečeno možda važi samo za one femkaste, devojčurke među pederima. Nebitno je to da li više koristi zadnju ili prednju stranu, odnosno mogu li mu se metrom obuhvatiti leđa, te da li je sopran ili bariton. Ovo su pitanja “duše“, njeni putevi i stranputice, a homoseksulaci koji srkuću crno vino i cupkaju u Skadarliji okruženi tamburašima koji im na uvo pevuše “Ima jedan kućerak u Sremu” ili piju pivo na koncertu Mileta Kitića razbijajući flašu o glavu na stihove “Ja neću lepšu, ja neću drugu, birao sam, srećo moja, ili tebe ili tugu” – jednostavno su egzotične vrste. Nije to taj dert, a ni merak. Mada, može da bude.
Izvor druge fotografije: svetplus.com
Mare Novak je gradski gay dokoličar, prezaposleni posmatrač i solidan igrač. I virtuelno i realno neočekivan. Potražite ga na blogu “Underdogs of Love” i “be affraid, be very affraid”. Na Twitter-u više nego koristan.
