Na početku beše Blog. Onda se ukazaše Facebook i Twitter. I videše blogeri da je to dobro. Okupljaše se i piše i jedoše besplatno. Igraše se kao deca u pesku, a na drugu decu lajahu i gađahu ih kamenčićima ako bi se slučajno drznuli da u njihov krug uđu. Iznikoše međ’ decom Blogospodari, mudrovidi Blogotvoritelji i odlučiše da blogerima podare Blogomaniju.
Nastade velika graja i komešanje. Blogeri se podeliše na one što hoće da tamo budu po svaku cenu, na one što neće tamo da budu po svaku cenu, na one što su tamo, a ne bi hteli da budu tamo i na one što nisu tamo, a prave se da ne bi hteli. Rečju, na Blogomaniju se sjatilo kuso i repato, a oni najvrliji i mili Blogobogovima postadoše počasni gosti. Vaistinu, bi taj skup malo bolji od onog igranja u pesku, mogao bi se uporediti sa školskom ekskurzijom. Znate ono, kad škola vodi decu da vide nešto pametno, a decu to smara (premda jeste pametno), pa je glavni utisak oblak alkohola, putovanja, druženja, namigivanja, simpatisanja, nikad dokazanog ašikovanja i ona omiljena školska igra, ko je glavni sasvim najglavniji u celoj školi. No, kad dođe do suza i nastane skandal, onda sve to prestaje da bude tako slatko. Za razliku od prave ekskurzije na kojoj “šta se desilo na planini ostaje na planini”, ovog puta izvesni incidenti buknuli su u pravi obračun blogerskih titana. Sve zbog jedne dame…
I eto, kud bolji dokaz da je naša blogerska, pa i blogomanijska scena još vrlo mlada, nego činjenica da su svi bili veoma zainteresovani da čuju “šta se to dogodilo”, da čuju “kuloarske priče”, da vide “neke masne fotke”, da doznaju “najnoviji trač”. Evo, i sam podležem tome, pa umesto da vam navodim ko je sve tamo bio (a bilo je veoma zanimljivih predavanja, radionica, skupova, događenija raznihi vrsta), pripremam se da vam pišem o skandalu.
Dočekani s blagim nerazumevanjem
Čak neću pominjati da sam i sam tamo nastupao i da je bilo veoma lepo, osim što je organizacija ostavila utisak da je nije briga za rođeni program (ili možda nisu svi programi rođeni jednaki?). Neću pominjati ni pomalo protivrečan pristup temi skupa. Većina onih koji su isticani kao “kraljevi sadržaja” – jer zab(l)oga, “sadržaj je kralj” (psst… nije… nažalost) – krpe jedva kraj s krajem i mole B(l)ogove blogosfere da im pomognu da svoj vrhunski sadržaj bar unekoliko naplate (da ne kažem – monetizuju).
Dakle, jedini događaj koji se po važnosti merio sa beskrajnim svakodnevnim žurkama (od kojih ni nedelju dana odmora posle blogomanijačenja neće biti dovoljno da se okrepite), bio je napad na Zoranu Jovanović (Zorannah). Čak ni trio Lifestyle Serbia nije podigao prašinu, valjda se ljudi zasitili te afere, a i niko ne sme da ih bije, u milosti su B(l)ogova. Dakle, Zorana je imala nastup u okviru programa pod naslovom “Ladies Corner” (meni lično vrlo nejasnog profila, osim što mi je jasno da je bilo mnogo žena na jednom mestu). Međutim, umesto da priča o svom uspehu, provela je vreme na sceni strepeći da će joj se u javnosti dogoditi ono što joj se zbilo van programa, a to je prilično grubo iskazana mržnja nekih učesnika Blogomanije. Zoranu su i ranije pljuvali ovde i onde, ali jedno su komentari hejtera (uvek će ih biti šta god radili, štaviše – pokazatelj su da dobro radite) koji se kriju iza virtuelnih zidova anonimnosti, a drugo je živi hejt, kad te onaj ko te psuje gleda u oči. Možda da je na Zoraninom mestu bio neko otresitiji ili naprosto – malo matoriji, ovi napadi ne bi bili značajni. Međutim, Zoranino pravo je da bude devojčurak i da se od takvih napada uplaši toliko da kada ugleda u prvom redu Bjuti Dingospoa sa šašavom kapicom na glavi pomisli – Gospode, ovaj će i uživo da me troluje! Srećom, Bjuti je pravi gospodin, pa je jednom radikalnom izjavom stao u odbranu Zorane i razdvojio bezazlene šale i prozivke od neotesanih napada na lik i delo.
Izostali su, na veliko razočaranje publike
Ali šta je tu mogla organizacija da uradi da zaštiti Zoranu? Ne znam. Gurui naše blogosfere izdigli su Zoranu odjednom i osvetlili je bleštavilom, proglasili je za najbolju, a na kraju je ispalo da je ona nekakva blogerska Vanja Hadžović. Pri tome, nije uvrštena u red zvezda skupa – premda su padale teške tvrdnje da je ona po raznim merilima uspeha jedina i najbolja. Možda da joj je sama organizacija podarila veći značaj, možda ne bi mogli da je kojekakvi spopadaju u hodnicima i prete joj, uprkos tome što je Zorana imala “zaštitni obruč” svojih pratilja i obožavateljki. Očito je ovaj profesionalni skup ipak bliži ekskurziji, jer trpi ovakve nemile događaje.
I vratiše se sa planine blogeri i odmaraše se tvitujući. Zorana je na nemio događaj zaboravila (kako kaže sama na blogu), ali bitka se nastavila. Već koliko u nedelju, poslednjeg dana Blogomanije, izašlo je nekoliko užarenih napisa o tome šta je Zorana, šta bi neko mogao od nje da nauči, pa je usledila uzvratna vatra i izbio sukob koji je izmamio blogere da svako od njih nešto na tu temu mudro prozbori. Naposletku ostaju cinični komentari da je to sve možda iscenirano da bi Zorana ili “plavuša”, kako su je zlonamerno sveli na nadimak, dobila reklamu u blogosferi. Neko je rekao da svega toga ne bi bilo da je jezero malo veće, kad već ne može da se smanji broj krokodila. Verovatno je u pravu.
Glavni blogomanijaci
Meni ipak ostaje najjači utisak boravak ekipe Tarzanije koji su iz nehata, naprosto svojim bivanjem, otkrili programske nedostatke ovakvog skupa. Na velikoj bini, pred mnoštvom gledalaca, upriličen je vrlo mlak i šablonski razgovor koji pokazuje krajnje nerazumevanje za sadržaj onih što su sastavljali program.
A Zorana će preživeti i nastaviti da uspešno posluje (na zavist mnogih), a umesto da je nešto pametnije obeležilo skup blogera to je bio jedan sočni skandalčić kao da je posredi “Farma”, a ne Blogomanija.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima.
