Čovečanstvo u celoj svojoj istoriji simbolizuje boju na mnoge načine. Doživljaj kvaliteta svetla je potpuno ličan i kao takav inspiriše fantaziju. Još iz vremena praistorije, kad je čovek bio na niskom stepenu razvoja, slikovito je objašnjavao nepoznate sile što pokreću prirodu kao i same misterije života. Iz same prirode neposredno uzima simbole i boje. Čovek je tako opazio da se sa izvesnim vrstama zemlje može bojiti. Voleo je žive boje. Boje je prenosio na razne površine, a i na svoje telo. Taj čuveni običaj bojenja tela je proširen i postao jako poznat širom sveta, i to ne samo u primitivnim sredinama, već i u onim razvijenijim kulturama. U početku je bojenje tela imalo samo za svrhu da se isto i ukrasi, ali je vremenom dobilo mnogo jače i veće značenje u ritualnom i socijalnom smislu.
Zanimamajući se u razonodi i igri linearnim, teksturalnim, tonskim i obojenim elementima, pračovek je razvijao psihičku dispoziciju doživljavanja estetskih vrednosti sadržanih u tim elementima. Od neposrednih faza estetske igre prelazi u složeni estetsko-umetnički doživljaj, iz nezainteresovanog aktivnog učestvovanja u igri prelazi u aktiviranje umetničkog stvaralaštva.
Već u doba Antike, u umetničkom smislu, čovek stvara dela velikog šarenila boja. I dalje u rimskom, vizantijskom, kao u u kasnijim razdobljima, boje su sve različitije i profinjenije. Ono što je obojeno postaje odraz psihologije i životnog okruženja, a izbor boja je važan činilac u tom izražavanju.
Religije su takođe uočile značenje boja i utvrdile njihovu simboliku. Pojedina razdoblja tokom istorije utvrđuju svoje karakteristične boje kao rezultat duboko osećajne potrebe tog vremena. Težnju i potrebu za bojom i obojenim predmetima čovek više oseća što je priroda u kojoj živi manje obdarena. Iz tog razloga, narodi koji žive u severnim delovima planete, kao i u pustinjskim krajevima, imaju osećaj za izrazito jak kolorit.
Primena boja se nastavlja, a pre modernog vremena, poslednji put trijumfuje u baroku, izražavajući već čuvene forme tog perioda u opojnosti pokreta i neizmernoj živosti i šarenilu.
Danas se naravno ne služimo simbolima naših predaka. Najviše što upotrebljavamo su alegorije, dajući im proizvoljne boje. Takve su boje samo ukrasni elementi. Boja danas ne izaziva samo fizičku, već i duhovnu aktivnost. Individualne asocijacije boja su uvek nestalne, ali postoje izvesna obeležja masovnog reagovanja na boje. Različiti faktori utiču na naše reagovanje na boje, klima, vaspitanje, geografski položaj, itd. Egzotične kombinacije najčešće vidimo na ljudima iz tropskih krajeva, jer su prirodne boje okoline toliko sjajne, da se tuđe kombinacije moraju takmičiti sa običnim obojenim efektima. Ljudi latinskog porekla navikli su na sunčanu klimu i bujnu vegetaciju, raznobojne cvetove, pa daju prednost svetlim toplim bojama, jer su prikladnije njihovoj okolini i bolje pristaju njihovoj tamnijoj puti. Ljudi koji žive na severu prednost daju sivim tonovima i hladnijim bojama. Ova sklonost proizilazi iz činjenice da modri tonovi pristaju njihovoj svetloplavoj boji kose, a modifikovane boje izgledaju uzbudljivije u njihovoj bezbojnoj okolini.
Takođe, mračni i neprijatni događaji se uglavnom prikazuju tamnijim i hladnijim tonovima. Konkretan primer za to su pozornice i scene, gde scenografi boje koriste kako bi dočarali određenu atmosferu. Tragedija može izgledati realnije i jače, ako se odigrava na sceni obojenoj veselim živim bojama, vedrina može biti lepša, ako je u suprotnosti sa tmurnom okolinom. Ovo su izuzeci u odnosu na klasičan doživljaj boja i njihovu primenu, pa se sa bojama mora baratati vrlo pažljivo, kako bi se postigli željeni efekti. Prema zaključcima istraživača i istraživanjima psihologa, došlo se do sledećih rezultata:
- Tople boje su pozitivne i napadne, nemirne i nadražujuće, u poređenju sa hladnim, koje su negativne, odbijajuće, povlašćene, mirne i tihe.
- Prvenstvo u izboru boja ide ovim redom: modroplava, crvena, zelena, žuta, narandžasta ili smeđi tonovi, pastelne boje, sivo crno, belo.
- Crvena se smatra najuzbudljivijom, zelena mirnom, a modroplava hladnom bojom.
- Crvenu više vole žene, a modroplavu muškarci.
- Žene su više osetljivije na boje od muškaraca, a po istraživanju, muškarci imaju 10x manji osećaj za jačinu boja od žena.
- Čiste i jasne boje su poželjnije od onih nedefinisanih tonova, koje se nekad upotrebljavaju u malim količinama.
- Omiljene kombinacije su sledeće: kontrasne boje, susedne boje na paleti boja, i na kraju jednobojne i monohromatske kombinacije.
Sklonost ljudi prema bojama, može se svrstati u dve grupe:
- Osobe osetljive prema toplom delu spektra boja. Takve osobe su srdačne i prijatne naravi, imaju veseo karakter, u živim su odnosima sa okruženjem, a žive u domu obojenom toplim bojama, i lako prilagodljivi društvenom životu. Takođe, pokazuju veliki interes za sve što se zbiva oko njih.
- Osobe osetljive prema hladnom delu spektra boja. Takve osobe pokazuju izrazitu povučenost prema spoljnom svetu, rezervisane su u kontaktu sa društvom, i mnogo više su zainteresovane za svoje unutrašnje probleme, nego za ostala zbivanja oko njih. Teško su prilagodljivi okolini.
Boje utiču na nas nesvesno, na naše raspoloženje. Zapravo, svaka boja ima izvestan efekat na čoveka – mentalni i emocionalni.
CRVENA
Crvena je klasična boja, boja materijala bliskog i punokrvnog. Crvena je karakteristična boja seksualnosti. Ova boja je popularna, najviše kod žena i dece. Takođe, ova boja je dosta zastupljena i u raznim religijama, pripada prednjem planu i u slučaju socijalnog života. Susreće se u vreme prazničnih dana, u vreme raznih sajmova, itd.
Crvena boja psihološki deluje vrlo snažno i uzbuđujuće. Najviše je vole ljudi kod kojih je osnova karaktera volja, uz naglašenu životnu snagu. Crvena ima najjači intenzitet od svih boja, i najjaču moć. Ova boja je pozitivna, nadražujuća, nasrtljiva i uzbuđujuća. Crveno svetlo ubrzava disanje, povećava krvni pritisak i mišićnu napetost. Crveno podseća na vrućinu i na uzbuđenja.
RUŽIČASTA
Ružičasta je ublažena crvena boja pa je i njeno delovanje ublaženo. Ova boja deluje ljupko i bez snage. Mladi je obično ne vole, i u izboru boja, svrstavaju je među poslednje. Ružičasta boja je jako popularna među ženskim svetom. Simbolizuje slatkoću, sramežljivost i devičanstvo, naročitost, nežnost.
NARANDŽASTA
Narandžasta je spoj dve tople boje, crvene i žute. Ova boja deluje poverljivo, svečano, veselo. U narandžastoj je osećaj zdravlja i sunčane snage. Ovde se spajaju aktivnost i duh, pa nastaje izvanredna životna radost. Narandžasto je u bliskom odnosu sa osobom koja radi, koja stvara, s toga je omiljena boja intelektualcima. Ljudi koji vole narandžasto, često su površni u materijalnim stvarima.
Narandžasta simbolizuje plodnost, sjaj, bogatstvo. Ako u narandžastoj preovladava žuta boja, tada ukazuje na intenzivnost koja se približava taštini. To je termalna boja toplog.
ŽUTA
Žuta boja nastaje adicijom crvene i zelene. To je najčešće mešana boja. Deluje jako podsticajno, oslobađajuće, olakšavajuće. Žuta boja je boja intuicije, duševne slobode i sjaja svetlosti. Svetložuta je živahna, radosna i vesela, boja vidljivosti, pa se i sviđa mnogim ljudima. Žuta boja simbolizuje svetlost i živahnost. Boji ljudske misli, spona je između svetla i mudrosti.
ZELENA I MODROPLAVA
Zelena i modroplava su duhovne boje, najčešće nazvane Faustovske jednobožačke boje. One su u suštini atmosferične, blago umirujuće, nastale iz tople i hladne boje, a odaju utisak bezgraničnosti i udaljenosti. Psihološki deluju poželjno, prirodno i smirujuće. Deluju uvek blago, stvarajući unutrašnji mir, stabilno i osećajno. To je vibracija individualnosti, manifestacije, suštine stvari, lična i osvežavajuća.
Zelena boja simbolizuje mir, hladnoću, vlagu. Grančica masline simbol je mira, a lovorov venac simbol je besmrtnosti. Njenom dugotrajnom primenom može čoveka dovesti do potpune ravnodušnosti.
Modroplava simbolizuje ugodnost, jasnoću, tišinu, vernost i nebeske daljine.
LJUBIČASTA
Ljubičasta je mešavina crvene i modroplave boje. Ljubičasta je crvena koja se uz pomoć modroplave udaljava od ljudi. Deluje očaravajuće, bliža je modroplavoj, ali je više određena i svečana, hladna, negativna i povlašćena.
Po temperaturi je hladnija od modroplave, ali s obzirom da oko zapaža ovu boju kao spoj crvenog i modroplavog, a ne kao samostalnu boju, oseća se toplijom od modroplave.
Ljubičasta boja simbolizuje čarobnjaštvo, melanholiju, opojnost. Stari narodi su ovu boju povezivali sa strpljenjem i nosili je kao simbol pokore. Ljubičasto uvek pokazuje izvesno kolebanje između osećanja i snage. A primenjuje se tamo gde treba ublažiti bol, gde bol popušta, a čovek se oseća kao da mu je telo sporedna stvar. Iz tog razloga, ljubičasta je i okarakterisana kao “morfijum“ boja.
BELA
Bela uopšte nije boja, već spoj svih zrakova spektra. Psihološki deluje pozitivno i podsticajno u poređenju sa sivom i crnom. Ova boja je sjajna, svetla i nežna. Takođe, ova boja zrači prazninu, jer je najsiromašnija efektima. Simbolizuje jedinstvo, kao i nevinost. Smatra se simbolom sreće i svetkovina. Ali u jednom od istraživanja, pokazalo se da je bela boja melanolična među mladima, da izaziva osećaj samoće. U običnom govoru, bela simbolizuje poštenje i nezavisnost. Bela zastava označava polaganje oružja ili predaju, te prepuštanje na milost i nemilost neprijatelju.
CRNA
Crnu karakteriše nedostatak svih boja, to je tama zatvorenog prostora. Nestali su svi podražaji na organizam, jer se od crnog ništa ne odražava. Psihološki crno daje osećaj praznine. U većini slučajeva, crna kod ljudi izaziva strah i retko se primenjuje. Crno stvara osećaj nasilnog, stvara konflikt. Uz crno sve hladne boje gube na snazi svetla, dok tople deluju još intenzivnije. Crvene ruže na crnoj kosi deluju dva puta snažnije nego na beloj haljini.
Crna simbolizuje žalost, brigu ili nedaće. Crno je podređeno, potišteno i duboko. To je dinamična protivnost svetlu. Iako sama po sebi crna odaje osećaj mračnog, kao podloga sa naglaskom na belu boju, ili šarene boje, dobija živahniji izgled.
Odaberite svoju boju. Prilagodite svoje okruženje sebi, ali i sebe svom okruženju.
Vladimir Paripović je ambiciozni, kreativni, komunikativni i nasmejani arhitekta koji sanja o Japanu i njegovoj kulturi, obožava Stivena Kinga i belu moku iz Starbucks-a i generiše u sebi večitu borbu između arhitekture i mode.
