Umetnici, element nade ljudskog društva u kriznim trenucima. Oni predstavljaju sposobnost ljudi da razmišljaju i deluju kreativno, ali i inteligentno i kritički. Dobar umetnik razmatra i sažima slike života i transformiše ih, ne bi li obezbedio nov uvid u naizgled poznati svet.
Osvrt na prošlost
Uticaj umetnika i umetnosti na krizne situacije možemo uočiti još u 18. veku, u doba Francuske revolucije. “Sloboda vodi narod” autora Ežena Delakroa (Ferdinand Victor Eugene Delacroix), kao i “Marina smrt” Žaka-Luja Davida (Jacques-Louis David), dobro su poznata dela, međutim, i mnogi anonimni umetnici – tačnije, grafičari – doprineli su društvenoj revoluciji.
Svi su bili zaslužni za revoluciju, pa i umetnici
Pamfleti su prikazivali Mariju Antoanetu (Marie Antoinette) kao podivljalu životinju čiji je plen Francuska, ili pak kao prostitutku najnižeg nivoa, sve u cilju potpunog uništavanja monarhije. Talentovani grafičari na ovaj su način prezir prema tadašnjem režimu preneli i široj publici.
Današnji ekvivalent tabloida, ali i ozbiljne kritike vlasti, pamfleti koji su se mogli naći na prljavim ulicama Pariza u rukama proste pralje i njenog muža, doprineli su rasplamsavanju Francuske revolucije koliko i dela Didroa (Denis Diderot), Robespjera (Maximilien François Marie Isidore de Robespierre) i drugih. Na kraju krajeva, revolt ne bi bio moguć bez naroda, a tom istom narodu situaciju u kojoj se nalazila Francuska pojasnili su upravo grafičari i njihovi pamfleti.
Uticaj umetnosti na društvo vremenom ne jenjava. Stotinak godina kasnije, na početku dvadesetog veka, pojavljuje se dadaizam. Dadaizam, kao jedan od prvih globalnih umetničkih pokreta dvadesetog veka, predstavljao je reakciju umetnika na ekonomsku krizu posle Prvog svetskog rata, njihov protest protiv tadašnjeg društva, ali i njihovo prihvatanje moderne tehnologije. Umetnici u svoj svet uvode fotomontažu, kao alatku parodiranja i kritike društva. Jedan od značajnih predstavnika ovog stila jeste Džon Hartfild (John Heartfield).
Hartfildov Hitler
Hartfild je ismevao Hitlera i ukazivao na zlo njegove partije. On je svojim plakatima edukovao masu; podižući svest građana i budeći kritički um pozivao ih je da prouče i preispitaju uređenje društva.
Njegova umetnost (razni plakati, omoti i ilustracije knjiga) postala je deo masovnih medija i na taj način uticala na celokupnu zajednicu, približavajući politiku “običnim” ljudima.
Umetnici danas
Vizuelni umetnici prevazilaze granice pisanog i govornog jezika. Čine da gledalac misli izvan očiglednog. Tiho pozivaju na akciju, očekujući da doprinesu stvaranju domino-efekta u društvu. Uloga jednog od najpoznatijih satiričnih uličnih umetnika novijeg doba pripada Benksiju (Banksy). Uplićući crni humor u grafite političko-društvenog sadržaja, on boji zidove ostavljajući poruke u rasponu od veoma šaljivih do duboko emotivnih. Upečatljivi i humoristični grafiti, katkad upotpunjeni sloganima, upućuju antiratne, antikapitalističke i antifašističke poruke. Osobine ljudi koje rado kritikuje jesu pohlepa, siromaštvo, licemerje, očaj, apsurd i otuđenje.
Često pokazuje sliku negacije čoveka u društvu i nametnute mu stavove i pravila ponašanja, sliku sistema bez pogleda na budućnost.
Ismevao je one koji slave autoritete bez autoriteta
Kroz grafite se neretko prepliće pojam pacova kao uzora. Cinično ga poistovećuje sa čovekom iz naroda. Takav čovek je siromašan, beznačajan i neumešan u prljave igre još prljavijeg sistema. Neki od grafita imaju tendenciju da komentarišu propadanje američkog društva, kao i da kritikuju odnos Sjedinjenjih Država sa ostatkom planete.
Neuspeh američkog sna
U vremenu poteškoća, lutanja i beznađa, koje postoji otkad je sveta i veka, takva umetnost za svrhu ima da potkrepi i pospeši zajedničko stanje svesti. Simboli kao što su buket cveća u rukama protestanta, banana umesto pištolja i majmun umesto čoveka mogu poslužiti možda čak kao jedini pokretač osmeha na našim licima. Benksijev rad predstavlja pravu slobodu izražavanja i filozofski izazov onog što je zaista bitno u društvu. Njegov prkos svih onih stvari koje predstavljaju autoritet i političku nepravdu može nas dovesti do preispitivanja života kojim živimo. Uz osmeh. A luksuz osmeha je besplatan, čeka na zidu vama na usluzi.
Umetnici uvek najsnažnije deluju kroz humor
U vremenima krize, umetnici svedoče. Kada stvaralaštvo vežu sa političkim i društvenim kontekstima, postaje vidljiva njihova kritična uloga u smislu društvene savesti i moralnih kritika, kao i zajedničko delovanje. Obezbeđuju suštinski izlaz za opseg povišenih emocija koje osećamo: konfuziju, frustraciju, anksioznost i beznađe. Što je najvažnije, oni nas podsećaju na radosti života, snagu i otpornost ljudskog duha.
Alice Lavide voli da piše pod pseudonimom i za sebe kaže da mnogo više vremena provodi u oblacima nego na zemlji. Priznaje da je zavisnik od kafe, i ne namerava da prestane da je pije. Neil Gaiman, Terry Pratchett i Douglas Adams su joj najveći uzori i najdraži pisci. Ne bi mogla da preživi u svetu bez tehnologije. “In the beginning the Universe was created. This has made a lot of people very angry and has been widely regarded as a bad move” – Douglas Adams
Ivana Đorđević je diplomirani ekonomista. Večiti životni student. Nepopravljivo veruje u ljubav. Zdravlje svojih najblizih smatra za najveće blago. Pati za Solunom, voli Sofiju, teži ka Njujorku, a u srcu nosi Beograd. Gaji nehajno šik, obojen, retko sveden u krojevima stil. Kritiku prihvata, pohvalu još više. “Da bismo bili nezamenljivi, moramo biti drugačiji” – Coco Chanel
