Detinjstvo pamtim po derbijima koje je sa ogromnim oduševljenjem pratio moj tata. Mama je, pretpostavljate, spremala pite i donosila piva tatinim prijateljima koji su tih dana zdušno navijali za Partizan iz našeg stana na Dorćolu. Pa onda one čuvene priče (pred svaki derbi iste) o tome kako su u dobra stara vremena (to vam je da znate u muškom vokabularu period pre braka) išli na Marakanu ili JNA i tamo navijali, ostajali bez glasnih žica, plakali, radovali se. Mama i ja, naravno, ne moram da vam naglašavam, nikada nismo videle tatu niti da plače niti da se toliko smeje, ali dobro. Razumem ga, to su bila “dobra stara vremena”.
A onda je došao period gimnazije i mojih prvih ljubavi (kažem ljubavi u množini, čisto da ispadne bolje od surove realnosti da sam četiri godine bila luda za jednim Nikolom, al’ ‘aj sad). Taj period pamtim po Divcu, trojki koju je Đorđević ubacio kao igrač Partizana, čini mi se u poslednjoj sekundi, pa Danilović, pa Paspalj… i tako redom. Naravno sve ih znam, jer sam tada aktuelne košarkaške utakmice sve morala da gledam sa Nikolom koji ih je tako obožavao. Dakle, ja pamtim sve muškarce u mom životu i njihove trenutke njaveće sreće upravo po sportskim događajima.
Ima nešto što sport pruža predstavnicima jačeg pola, što nikada nećemo razumeti. Taj adrenalin kapiram i nije da sam kao sva zbunjena, ali je l’ moguće da im toliko znači.
Pa onda krenem u dublju analizu. Da li njima znači ta utakmica kao takva, tih sat ili sat i po ni sama ne znam koliko traje, ili se zapravo oni vezuju za sve ono što im tih par sati pruža ta utakmica – okupljanje sa prijateljima, hladna piva u frižideru, komentarisanje i debata oko svakog pokušaja gola, smejanje oko glupih muških fora i svega onoga što prosečnoj devojci nikada neće biti jasno. Biće da je to. Nije utakmica važna kao takva, ona sa sobom u njihovim glavama nosi mnogo više od samog sportskog nadmetanja. Malo koji muškarac uživa u gledanju utakmice sam kod kuće u “toplini porodičnog doma”.
E sada. Svetsko prvenstvo je sledeći stepenik u vezi koji svaka devojka mora stojički da preskoči.
Pripremite se na večeri kada vam se dragi neće javljati na telefon, kada će se radije videti sa svima njima i ispijati treće pivo dok vi imate problem na poslu i tako bi vam značio razgovor sa njim. Hm, nađite u narednih par nedelja drugog sagovornika na tu temu, šta da vam kažem. Ne opravdavam ih, da se razumemo, nisam baš sigurna koji procenat njih bi vama oprostio što niste bile uz njih u nekim teškim trenucima (jer se to podrazumeva?!), već ste recimo slavile danima drugaričino devojačko veče. Ali, ali, ali.
Ako ne možeš da ih pobediš (a svetsko prvenstvo vs. ti uvek je 1:0), pridruži im se.
Ukoliko te pozove sa njim i njegovim drugarima da gledaš utakmicu, budi počastvovana i kreni. Ili pak spremi neku lepu klopu pa predloži dečku da kod vas dođu njegovi drugari sa devojkama, pa da svi zajedno gledate.
Ili možda izađite na neko piće sa svojim drugaricama koje dugo niste videle.
Kako god, budite drug tih dana. To je jedino što on želi. A čini mi se ne očekuje. Iznenadite ga.
Svetsko prvenstvo će proći, a on će vas voleti najviše na svetu.
Još ako Svetsko prvenstvo osvoji reprezentacija na koju se kladio, ijaooooo, pa uzbudljivo letovanje ili neki rafting baš vam se lepo smeši. Tako da, naučite da uživate u svakom trenutku svog života.
Milica Popović
