Ako težiš produhovljenosti, to je tvoj posao, tvoja dužnost i efikasan način da osnažiš svoj ego i da ga uposliš tamo gde mu je mesto – na kapijama i granicama periferije svog bića, tamo gde dolaze udarci i utisci iz spoljašnje sredine, od drugih ljudi obuzetih sopstvenim projekcijama, nesigurnostima i strahovima. Snažan i zdrav ego je vredan čuvar zdravog razuma – on kaže “ne možeš da pređeš ovu granicu, jer to što donosiš nije moje i ne treba mi” i to je istina.
Međutim, teško je izbalansirati sopstvena osećanja, ostati blagonaklon prema ljudima, ne uvrediti se, ne razočarati i ne naljutiti – teško je pročistiti svoj um i ostati pribran u svakom trenutku i ne “naprimati” se na ono što ljudi nameću, ne reagovati na grubost i agresivnost, ne uzvratiti već ponuditi razumevanje i saosećanje. Ali kad ti jednom uspe, tada ćeš u potpunosti shvatiti kako stvari funkcionišu, šta se odigrava između tebe i nekog drugog i šta taj drugi stvarno doživljava i bićeš iznenađena – to ti daje moć da naboj druge osobe probušiš poput balona i da se mogući sukob pretvori u razgovor i iskrenu razmenu u kojoj drugoj osobi zaista postaješ korisna. Umesto da nesvesno poslužiš kao kanal za njen bes i bol, kao kanta za njen emotivni otpad, ti joj svesno služiš kao ogledalo u kome će ugledati svoj iskrivljeni lik i doživeti jedno stvarno osećanje, usred svog „tripa“ – da je neko razume i da joj time pomaže da i sama razume sebe.
