Ali šta se dešava sa njima kada život stvarno „zakuca na vrata“? Znate ono kad se neko ozbiljno razboli, premine blizak član porodice, nastanu finansijski problemi… Da li je i onda moguće da se igra po onim gorepomenutim pravilima. Pa, teško! U takvim situacijama čovek zaboravi da stavi masku koju svakodnevno nosi, pa se drugi često iznenade kada ga na ulici sretnu bez iste.
I šta je onda zaključak? Da li je bolje da se igramo života ili da ga jednostavno živimo?
Odnosno, živeti u određenom šablonu koji sami sebi namećemo, ili se smejati onako glasno od srca, pa neka je to i na sred ulice, plakati kada si tužan i ne stideti se svojih suza, ma pred kim da ih lijete, pustiti decu da imaju slobodu izbora, kako bi stasali u ličnosti sa svojim stavom, a ne sa onim koji im je neko drugi nametnuo. Jer baš takve osobe postaju pijuni na tabli društvene igre koja se zove život!
Pročitajte i ostale tekstove iz rubrike “Umeće življenja”.
