Svake godine na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, slušamo statističke podatke o tome koliko je pripadnica lepšeg pola maltretirano u vezi ili braku. Mnogi se zgražavaju, neki osuđuju državu, te muškarce, policiju, žene žrtve… I sve to se dešava u toku tog jednog dana. Kada on prođe, svi se vrate svojoj kolotečini i zaborave na temu o kojoj su polemisali juče.
A žene koje su žrtve nasilja nastavljaju to da budu. I svaki drugi dan u godini! Zato ja pišem ovaj blog dan posle. Neka budu bar dva dana kada se o tome priča.
Žene koje trpe nasilje, psihičko ili fizičko su svuda oko nas. Možda vam je prva komšinica izložena svakodnevnom verbalnom maltretiranju, a za sve u kraju je njen suprug “komšija godine”. Jer nasilnici obično i jesu za sve druge dobri, osim za svoju porodicu.
Rijanu je njen bivši dečko Kris Braun, fizički maltretirao
Sve umne glave ovoga sveta koje se bave psihologijom ličnosti su već objasnile profil nasilnika i profil žrtve. Zato nam je jasno zbog čega se u nekom muškarcu probudi agresija, a zašto neka žena smatra sebe manje vrednom i zbog toga trpi maltretiranje. Ono što nam nije jasno je koji su mehanizmi da se to spreči. Kada će se država adekvatno pobrinuti za ovaj problem i prestati da tretira ove žene kao broj? Znate na šta mislim?! U svim naslovima na tu temu stoji brojka 21, koja označava broj žena koje su prošle godine ubijene u porodičnom nasilju.
