Ne možete sebe da ubedite da napišete pismo Deda Mrazu, jer to vaš um ne bi mogao da prihvati kao postupak koji ima smisla, u koji možete da uložite svoju veru i makar malo razuma. Izgubili ste privilegiju koju imaju deca – da sasvim ozbiljno uzimaju neozbiljne, iracionalne i bajkovite stvari, kao i one koje osećaju, vide, sanjaju. Ali nešto u vama veruje u nešto, sigurno. U neku višu silu, u neki poredak, u neku pravdu, karmu, šta god. Posvetite svoj spisak želja tome nečemu u šta verujete, a ne morate čak ni to da uradite. Samo sastavite taj spisak. Sedite u miru desetak minuta, udubite se, razmislite – pitajte sebe šta bi vas u ovom trenutku usrećilo, setite se onoga što vas je usrećilo nekad ranije, pomislite na sve stvari koje ste želeli i dobili, setite se onih od kojih ste odustali, a koje i dalje želite. Zašto je lista želja dobra i korisna?
Povezujete se sa svojim osećanjima
Dok se preslišavate i preispitujete, dok se prisećate onoga što ste želeli i ostvarili, što ste želeli a nikad niste dobili, od čega ste odustali, a i dalje želite, samo mislite da je kasno, da je besmisleno, da je neprimereno – proživljavate duboke emocije, koje vas vraćaju u vreme dok ste imali hiljadu želja. Danas vam je teško da smislite bar tri velike, važne i strastvene želje i kad biste sreli zlatnu ribicu, bilo bi vam silno neprijatno. Da li ste nekome ustupili svoje želje? Da li ste prestali da želite, jer ste sve racionalizovali, upakovali, označili i odložili? Razna zbunjujuća pitanja će vas bockati, jer ona idu uz odložene, potisnute, nepotrošene emocije. Dobro je otvoriti vrata tih mračnih tunela, provetriti osećanja, pustiti tugu, žaljenje, ljutnju, uskraćenost i bespomoćnost da se pojave, da ih priznate i osetite. Kroz osećanja, povezujete se sa svojim bićem. Osećajte sve što osećate, vaše želje su možda mehuri od sapunice, ali su divne, tragične, zabavne, očaravajuće.
