Theresa Baxter, ilustratorka, Los Angeles
“Za mene je stvaranje umetnosti uvek bilo način da iskažem svoja osećanja ili velike ideje sa kojima se pokušavam suočiti”, kaže Theresa Baxter. “Ako me nešto interesuje, onda ću slediti taj impuls i dopustiti da vidim kuda će me odvesti”. Njeni svet-je-tvoja-ostriga pogledi verovatno imaju veze sa detinjstvom, provedenim kao jedino dete mlade samohrane majke. “Uvek smo bile nas dve protiv sveta”, toplo se seća, “a to što sam imala tako snažan ženski uzor veoma se odražava na posao koji sada radim. Naučila me je koliko smo kao žene snažne i da tu energiju moramo usmeriti na stvaranje”.
Njene digitalne ilustracije su svetovi unutar svetova – raskošni, živopisni, nebeski prizori ispunjeni ružičastim nebom, mesecima i ženskim aktovima. “Uvek sam volela da crtam sasvim normalne, ljudske stvari, a zatim ih uzdižem u ovaj astralni, fantastični univerzum”, kaže ona. “Crtala sam kada sam tražila utehu ili mesto za stvaranje sopstvene, a kao odrasla osoba shvatila sam da mi to i dalje pomaže da se nosim sa preokretima i promenama u životu”. Pre nego što je stigla do mesta na kom se danas nalazi, prošla je kroz art terapiju i psihologiju. Pohađala je umetničku školu, što je u nekom trenutku u njoj ugušilo radost stvaranja; neko vreme je sasvim prestala da radi. Tek kada je shvatila koliko deljenje njegog rada onlajn može dotaći druge ljude, ponovo se posvetila umetnosti. Stvaranje ju je učinilo samopouzdanijom, a želja da bude inspiracija drugim ženama jeste ono što je najviše pokreće: “Zalažem se za telesnu neutralnost, portretišući tela onako kako izgledaju i boreći se za sebe onakve kakvi jesmo”. Njene ilustracije su za sve nas lekcija iz ljubavi prema sebi – oda tome da radimo i budemo sve sve što nas zapravo čini srećnim.
Yuki Sazu, umetnica, London
Yuki Sazu provela je svoje rane godine u Japanu pre nego što se kao dete doselila u Ujedinjeno Kraljevstvo i uvek je bila kreativnog duha. Sarađivala je sa brendovima, osnovala časopis i kreirala sopstvenu modnu liniju. Njena upotreba različitih medija, poput fotografije, kolaža ili tekstila, instinktivno je zasnovana na onome što smatra da je najefikasniji način da prikaže slike i ideje koje ima u glavi.
Sa autoportretima je započela pre oko 18 meseci, isprva povremeno. “Moj stil je veoma “uradi sam” i ezoteričan”, objašnjava ona. Mnogo njenih slika je baršunastog kvaliteta. Uređuje ih pomoću VSCO-a i objavljuje ih na društvenim medijima, ponekad prateći sitne delove teksta koji detaljno opisuju kako se oseća ili šta misli o tom danu. “Koristim puno alata za uređivanje da se igram sa kontrastom, svetlošću i zasićenjem. Takođe volim kako možete da koristite aplikaciju da zaista eksperimentišete sa bojama i igrate se u spektru različitih crvenih i žutih i zelenih boja”. Digitalne platforme omogućavaju beskonačno povezivanje i inspiraciju na dohvat ruke, što može biti zadivljujuće i nadasve privlačno.
Za one koji žele da dele svoj posao, kaže, ključ za održavanje zdravog odnosa sa vašim onlajn sopstvom jeste da se sete da ne moraju da dele sve. Napravite korak unazad da biste ponovo kalibrirali – Sazu je to činila i činila je čuda. “Sada, kada objavljujem, pokušavam da ne dozvoljavam da razmišljam o sledećem životu fotografije na mreži. Izložim slike i ako ih neko vidi ili ga je “pomerilo”, onda je super, ali pravim ih pretežno za sebe.” Njena mesta inspiracije su prolazna, što govori o tome da nam najbolje ideje često dolaze u pokretu: “Svoju beležnicu nosim sa sobom gde god idem i volim dugačka putovanja vozom ili automobilom koja mi daju vremena da pustim svoj um da luta”. Ponekad je da bacite jaknu i krenete prema svetu, sve što treba da uradite kako biste pronašli inspiraciju.
Naslovna fotografija: instagram.com/yukihaze
Vladislava Milovanović
