Želite da napredujete na poslu, da dokažete svoje kompetencije, razvijete karijeru i postignete uspeh – istraživanja su pokazala da je najveća prepreka tome stav “to nije moj posao”. Možda pokušavate da se odbranite od preopterećivanja, od “pokrivanja” drugih, koji svoj deo prebacuju na vas i osećate da je neophodno da postavite neke granice – to je u redu, ali zauzimanje ovakvog stava je destruktivno i granice treba da postavite na konstruktivniji i prihvatljiviji način.
Odgovornost prema poslu je ono od čega treba da pođete kad postavljate zdrave granice – vi poznajete svoj deo odgovornosti i ne treba da je preuzimate tamo gde drugi pokušavaju da je se reše. Postoje stvari koje nisu vaš posao i koje u krajnjoj liniji ugrožavaju vaš posao, ako odgovorni ne preuzimaju svoj deo odgovornosti, nego nastoje da je prebace na zaposlene. Sasvim je adekvatno da zaštitite sebe, ostajući u svom domenu odgovornosti i ne preuzimajući onaj deo koji vam ne pripada – neko drugi je plaćen za to, a ne vi.
Ali, ako nećete da pomognete i preuzmete dodatni posao kada je to neophodno i kada je od zajedničke važnosti za firmu i sve zaposlene, onda pokazujete da niste timski igrač, da vam nije stalo do opšte dobrobiti, da ste sitničavi, nezgodni za saradnju, neko ko se ne uklapa u duh firme i koga ne interesuje ono što je u zajedničkom interesu. Timski rad ponekad znači upravo to – ostati na poslu koji sat više, da bi se sve završilo kad je gužva i pritiskaju rokovi i svi se trude da daju svoj doprinos, zarad rezultata i ugleda firme.
