Evo nekih smernica o tome kako da ostanete timski igrač, a da ipak postavite zdrave granice i ne upadnete u šablon “to nije moj posao”.
Pomozite kolegama
Pružite pomoć uvek kad vam je neko zatraži, onako kako možete – nekad je potreban samo savet, nekad uputstvo, a nekad je potrebno da vi obavite deo sa kojim kolega ne može da izađe na kraj. Kad nekome pomažete, činite mu kolegijalnu uslugu – ta osoba možda neće biti u prilici da vam uzvrati na isti način, ali neki drugi kolega hoće. Sistem pomoći i uslužnosti obično ne funkcioniše u stilu ti meni-ja tebi, nego kruži – vi pomognete jednoj osobi, a neko drugi pomogne vama i neko treći pomogne njemu…
Kad nešto odbijete, treba da imate dobar razlog
U redu je da odbijete posao za koji se ne osećate kompetentno, koji ne razumete i ne poznajete, ili koji jednostavno nemate vremena da preuzmete. Tada objasnite zašto ne možete nešto da radite – ne želite da grešite i da teturate u mraku, kad sigurno neko drugi zna kako se to radi, ili ne možete fizički i psihički nešto da postignete. Ne treba da pokažete odbrambeni stav, ili da kolega ili pretpostavljeni stekne utisak da odbijate njega – jasno pokažite da odbijate posao koji ne umete da uradite ili realno ne možete sa tom količinom obaveza da izađete na kraj. Pritom, vrlo je konstruktivno da ponudite predloge kako to može da se uradi bez vas, odnosno, da pokažete da shvatate problem i da ste voljni da nekako pomognete.
Ako stalno preuzimate nove zadatke, tražite da se to vrednuje
Možda ste vi ona osoba na koju se svi oslanjaju kad “zagusti” jer ste brzi, organizovani, brzo shvatate problem i pronalazite kreativna rešenja i stalno ste zatrpani zadacima koje drugi nisu u stanju da obavljaju. Tada treba da razgovarate sa pretpostavljenima o obliku nagrade koju zaslužujete – možda možete dobiti povišicu, stimulaciju, više slobodnih dana, ili više zvanje i radno mesto sa više odgovornosti.
Naslovna fotografija: instagram.com/sincerelyjules
Brankica Milošević
