Oh, tetovaže: od nevinog znaka istetoviranog pažljivo na nečijim leđima pa do čitavog prekrivača boje i crteža koji se slivaju od ramena do čukljeva. Bez obzira jesu li skrivene od pogleda ili javno prikazivane, dizajnirane od strane profesionalaca ili izabrane i bockane od strane amatera, ljudi jednostavno ne mogu da se zasite ovog vida modifikacije tela.
Sveprisutnost tetovaža može biti savremena pojava, ali koreni tetoviranja su duboki, od feudalnog Japana, vekova ruske zatvorske kulture, ranih Rimskih civilizacija i plemena Severne Amerike. Tokom godina, tetovaža je služila i kao znak beščašća i kao oznaka socijalnog prestiža, ponekad i kao medalja hrabrosti u svetovima kriminala i vojske.
Tetovaže prošlih vremena su praktični antropološki znaci kraj puta koji daju uvid u ponašanja i rituale ljudi minulih doba. Čak se i Otzi, zaleđeni praistorijski čovek iz 3000 g.p.n.e. može pohvaliti sa 50 praistorijskih tetovaža. Sama reč – tatu – potiče od polinežanske reči tatau koju je zabeležila ekspedicija kapetana Huka u 18. veku. Ako želite neizbrisivu uspomenu danas, vi u stvari održavate tradiciju koju su započeli naši najdrevniji preci.
Nova izložba u muzeju “Quai Branly” odaje počast svetskoj prošloj i sadašnjoj opsesiji tetovažama, u izložbi prigodnog imena “Tatoueurs Tatoues”. Izloženo je preko 300 istorijskih i savremenih dela bodi arta koji veoma lepo ilustruju pojavu, širenje i komercijalizaciju tetovaže. Od fotografija do silikonskih modela tela, izloženi radovi otkrivaju delikatnu estetiku i posebnu veštinu koja je sastavni deo tetoviranja.
