Muzeji, galerije i pozorišta širom sveta, zatvoreni su već neko vreme zbog pandemije koronavirusa, a svoje sadržaje preselili su na internet kako bi ostali u kontaktu sa publikom. Za nas je to nešto najlepše što se dogodilo jer je umetnost, napokon, zaista dostupna svima. Međutim, za institucije kulture, ovo postoje pitanje kako će svoje aktivnosti nastaviti u post-pandemijskom svetu?
Šangajska galerija “ShanghART” otvorila je 12. aprila novu izložbu pod nazivom “Cache: From B to Z”. Izložba na kojoj se mogu videti radovi 38 umetnika, bila je prva koja se održala u jeku pandemijske krize koja se proširila na čitav svet. Otvaranje je usledilo nedeljama nakon što je grad bio sasvim zatvoren, a tragovi pandemije bili su svuda. U redu za ulazak bilo je socijalnog distanciranja, provere temperature, nosile su se maske, a hrana i piće nisu bili posluženi. Ovo je na neki način, dalo pogled u budućnost institucijama kulture širom sveta koje su još uvek zatvorene. Kultura i umetnost će definitivno izdržati, ali su se naši životi umnogome promenili.
Dok se mnogi kineski muzeji i galerije nadaju da će slediti ovaj primer, polovina sveta ostaje u kući. Trenutno je 213 uglednih muzeja i 109 glavnih galerija zatvoreno, 32 sajma umetnosti su otkazana ili odložena, a 726.000 radnih mesta izloženo je riziku samo u SAD-u. Prema Američkoj alijansi muzeja, institucije širom zemlje gube 33 miliona dolara dnevno zbog zatvaranja. U međuvremenu, u Francuskoj bi trećina galerija mogla biti trajno zatvorena do kraja godine. Osnovno pitanje je kako se prilagoditi novoj stvarnosti i pronaći načine za opstanak dok ograničenja ne budu ublažena, ali budući da je globalni fokus na prodavnicama hrane, zanatskim radnjama i apotekama, strahuje se da će se institucije kulture otvoriti među poslednjima. Većina kulturnih institucija suočava se sa problemom nedovoljnog finansiranja i radi sa ograničenim budžetom. Kako će one funkcionisati kada se pandemija završi i kakvu će ulogu igrati u društvu suočenim sa “novom stvarnošću”?
Virtuelne ture muzejima širom sveta
Prvo rešenje koje su muzeji ponudili jesu virutelne izložbe koje su na samo jedan klik dostupne širom sveta. Sada možete da pogledate određene umetničke kolekcije Luvra, prošetate kroz Ermitaž u Sankt Peterburgu ili istražite Vatikansku Sikstinsku kapelu. Na platformi Google Arts&Culture ponude su još raznovrsnije, pa tako možete videti kuću Fride Kalo, prošetati kroz Moneovu kuću i atelje u Živerniju, zaviriti u skrivene kutke evropskih i svetskih metropola iz vremena kada su u njima živeli i stvarali veliki umetnici. Zatim, tu je njujorški Metropolitan Museum of Art, institucija sa možda najopsežnijom digitalnom kolekcijom. Nakon što je već ponudio online ture na svojoj web lokaciji, sada je ponudio i nedeljne sesije čitanja za decu, kao i digitalne diskusije među kustosima. Ljudima širom sveta u ovom trenutku više nego ikada znači povezivanje sa umetnošću, te zahvaljujući tome virtuelne ture i nalozi na društvenim mrežama ovih institucija beleže rekordnu posećenost. Mnogi muzeji su na ovaj način pridobili i novu publiku, što je prilika koju će želeti da iskoriste tako da prošire i učine svoje ponude trajnim. Ipak, povećana digitalizacija i globalna dostupnost nisu jedine promene koje očekuju ovaj sektor – zbog neminovnog nedostatka finansijskih sredstava budući da nema turizma, muzejske institucije očekuje manje novih izložbi i lokalnija klijentela. Dakle, biće više fokusirani na već postojeće kolekcije i vođene ture kroz iste, a manje na nove, skupe i zahtevne programe koje iziskuju traženje pozajmica.
