Povezana sa intuicijom, sva osećanja predstavljaju signale, alarme, smernice i uputstva – strah ima svoju upozoravajuću ulogu, odbojnost i neprijatnost vam saopštavaju da su na delu loši uticaji, tuga vas uvodi u dubine u kojima imate posla sa sobom, zebnja vam signalizira da se spremite na predstojeće turbulencije. Radost, toplinu i sreću nikada nemate potrebe da tumačite, osim kad se iznenada pojave tamo gde ih uopšte niste očekivali – to znači da su vam se ispunile želje, samo ne onako kako ste vi mislili da to treba da se dogodi.
Dakle, osećanja su instrumenti. Um je takođe instrument i napravljen je tako da može da postigne saglasnost i sarađuje sa osećanjima – on tumači signale i sprovodi reakcije koje nam osećanja zadaju.
Nekada ne možemo da se odupremo mračnim i lepljivim osećanjima koja nas gutaju kao živo blato, izlažu nas ranjavanju i iskorišćavanju pre nego što stignu do uma koji treba da se seti šta smo prošli put naučili iz slične situacije i da trenutak slabosti pretvori u praksu mudrosti.
Zato svaki put kad osećanja prete da nas progutaju, potope, udave i uguše, treba da stanemo pre nego što reagujemo. Da im kažemo DA, da ih pogledamo i sagledamo, da potražimo poruku koju nam nose i da je sledimo. Nećemo uspeti svaki put. Ali svaki put treba da pokušamo.
Pročitajte i ovo:
