Deo dobrog odnosa (i to jedan od najvažnijih delova) predstavlja veština raspravljanja. To nije umeće diplomatije, manipulisanja i ubeđivanja, kako bi neko od vas dokazao da je u pravu, nego sposobnost da se otvoriš tamo gde si najranjivija, da govoriš o svojim osećanjima, a da ne optužuješ partnera, da tražiš rešenje, a ne da kažnjavaš krivca. To jest, da ne zaboraviš da se raspravljaš sa osobom koju voliš, a ne sa protivnikom i neprijateljem. Svi parovi se svađaju, a ovo su uobičajene i normalne svađe – u smislu da postoje napetosti i svađe koje se ne kanališu na taj organski način izražavanja osećanja, već parovi (ili jedan od njih) pribegava pasivnoj agresiji i izbegava izražavanje osećanja.
Svađa “ne mogu više da te gledam”
U jednom trenutku, posle faze medenog meseca, realnost dođe da naplati sve fascinacije, oduševljenje, očaranost. Uvek se to dešava. Razočaranje. Partner nije na visini onoga što si mislila o njemu. Pokazuje svoje loše strane i one kao da dominiraju, baš kao što su njegove dobre strane dominirale dok ste bili u zanosu. Ali tu su u igri i tvoje loše strane – tolerancija ti je verovatno na nuli, tvrdoglava si i besna zbog toga što nije sve savršeno i onako kako si očekivala, plašiš se da si (opet) pogrešila. Zasićenost, u kombinaciji sa potrebom da se odnos transformiše, odnosno, da se ukoreni u svakodnevici, u kombinaciji sa strahom, otporom i lošim iskustvima, kanališe se kroz svađu ovog tipa. Morate to da odigrate, da kroz dramu izbacite taj naboj za koji ne znate odakle dolazi. Bićete besni, ti ćeš napadati, on će se braniti, pašće neke teže reči, bićete posle iscrpljeni i zbunjeni – nešto najgore je izašlo kroz vas u toj svađi i sada treba da shvatite da ni jedno od vas nije savršeno, niti ono što ste mislili jedno o drugom. Oboje umete da budete okrutni, bezobrazni, da zadajete niske udarce i da povređujete. Ali kad se taj naboj izbaci, imate sve šanse da uđete u sledeću fazu, odnosno, viši nivo odnosa u kome ćete se bolje razumeti i prihvatati.
