Ako osećate da ste stara duša, verovatno to i jeste i pokušavate da što potpunije ostvarite svoje zemaljske zadatke, sa osećanjem strepnje da to neće biti dovoljno i da ćete se opet vratiti – da ćete se uvek iznova vraćati, jer je možda to vaš zadatak. Kad ste “stara duša”, redovno se suočavate sa ovim problemima:
Retko osetite da vas neko stvarno razume
Imate nekonvencionalne poglede na svet, ideale i standarde i drugi vas vide kao idealistu i zanesenjaka, jer vas materijalno bogatstvo ne zanima, jer pokušavate da se izrazite kreativno i stvaralački, vidite dobro u svima, nije vam važan status i ugled. Ništa ne radite iz interesa, već slušate svoje srce – vi zapravo postupate onako kako saveti za samopomoć upućuju, a ipak, to okolini deluje čudno i retko ko vas stvarno razume – samo oni koji su takođe stare duše i osećaju se malo “van sveta”.
View this post on Instagram
Umete da prihvatate i opraštate – a drugi to umeju da iskorišćavaju
Imate filozofski stav o životu i sve posmatrate iz šire perspektive. Vi znate da vas drugi smatraju naivnima što verujete u svačiju dobrotu, što sve prihvatate i opraštate i vidite kada to pokušavaju da iskoriste – i ne sprečavate ih u tome. A oni ne vide da vi sve vidite i da i to dopuštate i opraštate.
Vaša gledišta vam mogu veoma otežati život
I sami pomišljate da bi vam bilo mnogo lakše kad biste bili rezervisaniji, prizemniji, kad biste gledali svoje interese i svoju korist i sa pozicije ega nastupali prema drugima u svakodnevnom životu. Poželite da možete da se služite alatima kao što su lukavstvo, laganje, manipulacija – i kad to pokušate, ne osećate se dobro i ne ide vam. Dakle, uobičajeni alati snalažljivosti nisu vam dostupni, a vaši alati (iskrenost, poverenje, opuštenost, prihvatanje) su nedovoljno funkcionalni – nemate izbora nego da se njima dosledno služite i to je ono što svakog dana sve više učite, na teži način.
