Ljudi uče manipulaciju da bi bili vrhunski špijuni, pregovarači, detektivi – sve je to psihologija. Svako biće je slagalica sastavljena od raznih potreba – ako postanete deo koji nedostaje, svakoga možete razumeti i upravljati njegovim ponašanjem.
Manipulacija je na lošem glasu, jer ljudi zaista upotrebljavaju psihološku moć da povređuju, podređuju i porobljavaju tuđe umove i živote. Ali, moć manipulacije možete iskoristiti da nekoga uputite na pravi put, ako razumete šta je ono što on želi, šta mu je potrebno i za čim teži. Tako možete razumeti zašto neko radi to što radi, čak i kada njegovo ponašanje na prvi pogled deluje samodestruktivno i nelogično. Za sve postoji razlog, a razlozi su u podsvesti.
Podsvesna suštinska posvećenost predstavlja ono što želite više od bilo čega u životu – to je ono jedino iskušenje, ono pitanje koje postavlja šarmantni đavo, koji toliko voli svoje bavljenje među ljudima u seriji Lucifer – „koja je tvoja prava želja?“. Kad saznate za čim neko žudi, otkrili ste njegovu suštinsku potrebu, ono nešto zbog čega će „prodati dušu“.
Da li poznajete svoju suštinsku potrebu? Posmatrajte ono sa čim se najviše borite i ono što vas pokreće, svoje prepreke i svoje motive. Skidajući sloj po sloj motivacije pred svakom preprekom, naći ćete osnovni uzrok (zašto radite sve to), a to je vaša suštinska potreba. Ljudi (uključujući i vas) samo izgledaju kao da rade nešto iracionalno, bezumno i nepredvidivo – oni su iznutra vođeni onim za čim izgaraju, što moraju pokušati da ostvare, makar sredstva kojima se služe delovala pogrešno, suludo, neshvatljivo.
View this post on Instagram
Ako je nečija osnovna potreba sloboda, mogao bi da sabotira sve prilike da postigne stabilnost, da ostvari pouzdane prihode, da se „skrasi“ pa čak i ako su te mogućnosti na najvišem nivou i obećavaju napredak i materijalnu satisfakciju iznad svega što mogu da zamisle. Oni će odbaciti „carstvo“ jer vladanje, upravljanje i čuvanje carstva previše obavezuje.
Ako neko iznad svega želi da bude željen, verovatno ima za sobom niz veoma intenzivnih veza, koje se burno završavaju i ne postaju stabilni odnosi, jer ta osoba veze smatra dosadnim i ne želi da zaglavi u nekom odnosu u kome će strast izbledeti i u kome će prevladati svakodnevica, navika i tiha privrženost zajedništva (i naravno, to ne čini svesno i ne zna ovo o sebi).
Ako neko suštinski teži da kontroliše svoj život, možda će imati iracionalnu anksioznost u vezi sa svim stvarima koje predstavljaju gubitak kontrole.
Ako neko želi da ga drugi vole, mogao bi da se pretvara da je bespomoćna žrtva, neko kome stalno treba pomoć i podrška, jer kada se drugi „cimaju“ oko njega, poklanjaju mu pažnju i brinu se, onda je siguran da je voljen i manje strahuje da će biti ostavljen…
Suštinska potreba nas navodi na nesvesne manipulacije, sobom i drugima – spremni smo na sve, da bismo ispunili tu mračnu čežnju, koja nas tera da radimo čudne stvari i koje nismo svesni, iako je duboko osećamo i povinujemo joj se svojim ponašanjem i načinom života.
U poređenju sa tim, svesna manipulacija više ne izgleda tako jezivo, zar ne?
