Neko nam se dopada i deluje kao da se i mi njemu dopadamo, ali nikako da nas pozove na pravi sastanak. Svaka žena zna šta je pravi sastanak i svakoj se uključi alarm, kad se stvari ne dešavaju na način koji ona smatra pravim. U našim glavama, dopadanje vodi ka boljem upoznavanju, bolje upoznavanje vodi ka intimnosti u kojoj dopadanje kulminira, pa se međusobno zaljubimo i onda smo u vezi. Veza vodi ka ozbiljnoj vezi, u kojoj iz zaljubljenosti uplovimo u duboku privrženost poznatu kao zrela ljubav, koja rezultira brakom. Onda rađamo decu, a ljubav se umnožava i mi smo srećna porodica, udružena u svim izazovima koje nam život priređuje.
Šta? Nešto sam propustila? A, pa samo razliku između onog što mi mislimo da treba i da je normalno i onog što se inače dešava u realnosti.
Dakle, u realnosti, obično nas na prave dejtove zovu sasvim pogrešni tipovi. Dosadni, uobraženi, tupavi. A mi im damo svaku šansu da se pokažu. Samo što oni ne mogu da pokažu ono što nemaju, pa pokazuju ono što imaju, ubeđeni da pokazuju najbolje, najjače i najveće.
