Biti čovek znači biti krindž. Izvinjavamo se, nemamo reč kojom bismo preveli englesku reč cringe. Moglo bi se prevesti kao neka neprijatna situacija, u smislu da je nešto čudno, ali čitav smisao reči je samo u njenom nazivu – cringe. Koristimo ga kao sleng i samom upotrebom reči ćete shvatiti šta ona zapravo znači.
Krindž se generalno smatra kao nešto nepoželjno, malo i sramotno. Da, krindž osobe su one koje se blamiraju u javnosti, koje izjavljuju ljubav na kliše načine. A krindž mogu i biti i sve te sitnice koje nas je sramota da uradimo. Recimo krindž bude ona milisekunda kada želite da krenete sa trčanjem, pa postoji onaj mali prelaz između hodanja i trčanja – kad će ljudi oko vas pomisliti da niste normalni što ste tako odjednom potrčali.
View this post on Instagram
Takođe, krindž je i onaj momenat kada se toliko smotate u prodavnici da nikako ne možete da nađete novac u novčaniku i počnete da zadržavate red. Krindž su oni parovi što stavljaju katanac ljubavi u Vrnjačkoj banji i to dele na Fejsbuku. Krindž je kad neko ne zna da pleše, maši ritam, ali je ubeđen da zna, kad neko gleda Love Actually za Dan zaljubljenih (i ne samo tad).
Internet je učinio da imamo osećaj da nas svi stalno posmatraju i ne samo posmatraju, već i osuđuju svaki naš korak. To se zove sindrom protagoniste. Da svoj život posmatramo kao film u kome mi imamo glavnu ulogu i da je svačija pažnja okrenuta ka nama. I to toliko sprečava da živimo srećan život jer smo preterano svesni svakog pokreta.
Hoću da kažem da je opterećujuće biti ne-krindž i stalno misliti o tome hoćemo li se osramotiti i da li će nas neko pogledati i pomisliti nešto loše o nama. Pustite parove da se vole u Vrnjačkoj banji i gde god da žele, gledajte filmove koji vam se gledaju, slušajte muziku koja vam se sluša… Dopustite sebi da i sami budete ti koji su čudni, jer svi smo mi čudni, prelepo čudni.
Koliko bismo svi srećnije živote živeli da nas baš briga šta će neki prolaznik na ulici pomisliti. I ako pomisli nešto loše, pomisliće na taj trenutak i zauvek će vas zaboraviti, jer mu niste bitni.
Pored toga, hajde da budemo krindž i na društvenim mrežama. Znate o čemu pričam, svi mi delimo najbolje delove sebe na internetu, najlepše trenutke iz života. Hajde da delimo gluposti. Sećate li se vašeg Fejsbuk statusa iz 2010. godine? E, to je definicija krindža!
Sećate li se da ste tad delili sve što vam je padalo na pamet, bez nekog filtera da li je to dovoljno “dostojno” da bude na internetu. Zaboga, delili smo albume sa 200 fotografija sa ekskurzije od kojih ni jedna fotka nije bila po estetskim standardima i od čega se pojavljujemo na 100 njih u istim pozama. To je bio period kada je internet bio toliko slobodniji.
Verujem da su nam zato bumeri krindž na socijalnim mrežama, ponašaju se na njima onako kako smo mi pre deset i više godina. Oni se igraju, zabaljaju, kače svoje ne tako estetske i pomalo kič fotke, ali ih baš briga šta će neko misliti, njima su lepe.
Hajde da se opet tako ponašamo na internetu, da nas nije briga, a ne da imamo uglađene Instagram feedove gde izgleda kao da nam je život savršen. Preveliki smo pritisak stvorili da sve mora da bude cakum-pakum, pa svi pokušavamo da budemo fotografi i video-montažeri. Hajde da budemo malo krindž.
I mislim da postajemo, ali na svoj, modernizovani način. Da je tu meme kao vrsta humora imala veliki proboj, da se smejemo glupostima i bilo bi divno da nastavimo u tom pravcu i ponovo budemo slobodni.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
