Očekujemo krizu u partnerskom odnosu kad se dešavaju loše stvari – zbog poslovnih problema, bolesti, smrti u porodici, gubitka posla, zapadanja u dugove, problema sa decom… Ali kada se dešavaju dobre stvari, koje treba da slavimo (i slavimo ih), ne razmišljamo o tome da su veliki događaji takođe veoma stresni i ne očekujemo da će pokrenuti krizu. Kriza se odlikuje nezadovoljstvom, nerazumevanjem, osećanjem uskraćenosti, ljutnjom i svađom, kao i ćutanjem i distanciranjem od partnera – osećate da ste sami i da se odnos urušava, preispitujete osećanja, potrebe i želje i nije vam dobro. Ni sa samim sobom, ni sa partnerom. Ali zašto nam nije dobro, kad se dešavaju dobre, važne i vredne stvari? Evo jednog stereotipnog scenarija.
Partner postiže važan cilj u karijeri
Partner dobija unapređenje i značajno povećanje plate, objavljuje knjigu i postaje tražen i popularan, ili ostvaruje neki drugi cilj u svojoj karijeri, ostvaruje svoj san, trijumfuje i napreduje. U početku ste srećni i ponosni, jer ste sve vreme verovali u njega i podržavali ga i onda kad je sam u sebe sumnjao, njegov uspeh je i vaš uspeh i on vam je zahvalan. Ali, posle nekog vremena postaje očigledno da novi dometi traže od njega da se više posveti, oduzimaju mu svu pažnju, vreme i energiju, a on se tome predaje sa zadovoljstvom. Polako zaboravlja vaše zasluge, a vama se čini da zaboravlja i vas. Održavanje uspeha zahteva celu osobu, ali vama se čini da je to samo izgovor, da se partner nekako otrgao od vas, da se promenio (ne na bolje), da razmišlja i ponaša se drugačije. Počinje da želi više od života i vi kao da mu više niste dovoljni.
