Ponedeljak je zvanično najgrozniji dan i, ako postoji i promil verovatnoće da se izrodi neki maler, snaći će vas. Da možete, rado biste počeli od utorka. Avaj, katkad se ponedeljak klonira i zauzme mesto utorka, pa bazdi kao zapostavljena salama. Nažalost, i poneka sreda ume da vam gurne prst u… oko. I četvrtak, i petak, i subota. Taman pomislite da je nesreća zaspala u nedelju, a onda, po izlasku iz stana, umesto smeća, u kontejner pošaljete ključ od kola.
U tom slučaju možete da: dobijete čir, opsujete bar tri porodična stabla ili od svoje nesreće napravite anegdotu. Francuzi su se odlučili za poslednju opciju. 2008. godine, Maksim Valet (Maxime Valette) i Antoan Dekam (Antoine Descamps), osnovali su VDM (Vie De Merde), sajt na kome su dobrodošle vaše svakodnevne dogodovštine. Iako je započeo skromno, danas ovaj projekat ima na hiljade sledbenika, knjige u kojima su sakupljene najbolje priče i mnogima je nezamislivo započeti dan bez bar jedne kašičice opuštajućeg humora. Život je naprosto lakši kada i komšiji crkne krava. Naročito ako vam to predstavi na duhovit način:
Mnogima je nezamislivo da započnu dan bez bar jedne kašičice opuštajućeg humora
Danas sam priznala ocu da sam lezbejka. Jedino što mi je rekao, bilo je: “Ne čudi me, sve lezbejke su ružne.”
Danas, posle sastanka, shvatim da je jedan kolega zaboravio svoj novčanik i istrčavam na ulicu vičući njegovo ime. Zadihan stajem kod semafora. Prolaznici me gledaju čudno… Moj kolega se zove Isus.
Danas sam ušla u lift zgrade u kojoj živim. Na prvom spratu mi se pridružio krupan i sumnjiv tip sa buldogom. Na njegovo odsečno “Sedi”, pomalo uspaničena, izvršila sam šta mi je rekao. Obraćao se svom psu, a zbog mene je umirao od smeha narednih deset spratova.
Danas je bio rođendan moje devojke. Pozvao sam njene prijatelje da joj u njenom stanu spremimo iznenađenje. Oko 20h, vrata se otvaraju i čuje se muški glas: “Mnogo te želim!” Moja devojka odgovara: “Slavićemo nas dvoje, onaj govnar je zaboravio moj rođendan i otišao da gleda fudbal sa ortacima!”
Danas sam izgubila prsten na fakultetu. Tako sam svuda polepila oglas na kome sam napisala – Nestao prsten, kontakt telefon… Jedini odgovor koji sam do sada dobila, bio je: “Dobar pokušaj, Sauron!”
Danas je moja kćerka, koja ima 21 godinu, došla na večeru sa namerom da mi predstavi svog novog dečka. Celo veče sam morao da mu persiram. Ima 59 godina i on je moj šef.
Danas me u autobusu jedan slepi čovek pita da li je mesto do mene slobodno. Tako započnemo priču i na kraju mi on kaže: “Sudeći po Vašem glasu, mora da ste jako lepi!” Čovek iza nas se okreće i na to dodaje: “Sreća tvoja pa si slep!”
Danas sam otišla u prodavnicu u kraju da kupim tampone, papirne maramice i toalet papir. Stavila sam sve to na kasu i, kad je trebalo da platim, čuvar, koji je stajao pored kasirke, dobacio je: “E, pa, bogme, curi sa svih strana! ”
Danas sam slučajno otkrio da moj ćale i ja posećujemo isti porno sajt.
Danas mi je sin priznao da je cele godine jeo sendvič sredom pre ručka, ne zato što je žurio i nije imao vremena da jede kod kuće, nego zato što sam ja kuvala.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
